Бојан Чечар

„Овци међу вуковима тешко је опстати, али није немогуће“ . – патријарх Павле „Ето ја вас шаљем као овце међу вукове. Будите дакле, мудри као змије, а безазлени као голубови“. (Мт. 10, 16) „ Из историје учимо, да из историје нисмо научили ништа “. – Хегел Документарна студија „Тузла – злочин без казне и езгодус српског народа“ је прва у низу књига, која се објављује у оквиру едиције „Свједоци страдања“. Иако је централна тема ове књиге, страдање војника „тузланске колоне“, на Брчанској Малти 15. маја 1992. године, приређивачи и аутори су веома проницљиво, цијелу тематику поставили у много шири историјски контекст, показујући тиме да злочин над војницима „тузланске колоне“, није нешто јединствено и изоловано, већ да је он само наставак вишевјековне идеологије, која је налагала рјешавање „српског и православног питања“ не само на територији тузланске регије, већ и на простору цијеле Босне и Херцеговине. Сасвим је природно да је Издавачка кућа Епархије зворничко-тузланске „Синај“ - пор

             „Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни; и ја ћу га вас кр снути у посљедњи дан“. (Јов. 6, 54) „Нећу умријети него ћу жив бити и казиваћу дјела Господња“. (Пс. 117, 17)                 „А нарочито ако ми Господ открије да се сви ви благодаћу заједно окупљате у Име (Христово), у једној вери и у Исусу Христу, Који је по телу из племена Давидова – Сину Човечијем и Сину Божијем – да сви неподељеном мишљу слушате епископа и презвитера (= свештеници), ломећи један Хлеб, који је лек бесмртности, предохрана да нећемо умрети, него свагда живети у Исусу Христу “. (Посланица Св. Игнатија Богоносца Ефесцима)                 Овај зимски период у којем се налазимо увијек је карактеристичан по великом броју крсних слава које се прослављају у нашем народу. Већина их је сконцентрисана управо у период од краја октобра до краја фебруара, тј. до почетка васкршњег поста. Тада се молитвено сјећамо и празнујемо заиста велики број предивних угодника и угодница Божијих ко

                       Драга браћо и сестре, драги пријатељи помаже Бог! Најприје желим да вам пренесем благослове и поздраве нашег Преосвећеног Владике Фотија и да вам се у његово, а и у своје лично име захвалим на позиву да узмемо учешћа у догађају посвећеном Дарији Дугиној [1] . Иако смо се данас окупили да бисмо се сјетили њеног рођендана, дана када је Дарија Дугина прије тридесет година дошла на овај свијет, прави разлог нашег окупљања је заправо сасвим другачији. Тај разлог је њен други, мученички рођендан, дан њеног страдања – дан када је ова дивна и млада дјевојка јуначки положила свој живот за све оно у шта је вјеровала и за шта се залагала. Будући да је свим срцем својим и свом душом својом припадала вјери својих предака - вјери православној, она је у цјелости, до самога краја, ишла стазама хришћана мученика првих времена. Треба знати да за нас хришћане прави рођендан и није дан нашег биолошког рођења, већ дан нашег рађања у Царству Христовом. Већина празника које просл