О ,,АТЕИСТИЧКОМ САТАНИЗАМУ"
„Атеистички сатанизам“ је заправо концепт дивљења идеји да човјек може постати бог без Бога. Иако његови заговорници не вјерују у духовни свијет нити у постојање Сатане као личности, сама идеја побуне против вишег ауторитета за њих је фасцинантна и ослобађајућа. Међутим, у својој суштини, то је и даље она иста исконска тежња да се постане бог без Бога — односно самообожење умјесто хришћанског обожења по благодати. Управо ту лежи парадокс: хришћанство човјеку не ускраћује божанско достојанство, већ га позива на заједницу са Творцем, док побуна инсистира на потпуној аутономији створења од Извора живота. Библијски извјештај о кушању прародитеља у рају („бићете као богови“), једење са дрвета познања добра и зла — као покушај човјека да сам, независно од Бога, одређује шта је добро а шта зло — као и градња Вавилонске куле, само су историјски и архетипски обрасци те исте драме. На философском плану, тај концепт се претапа у прометејски бунт, ничеански идеал „натчовјека“ и радикални секулар...