Постови

УНУТРАШЊИ ПРЕОБРАЖАЈ КАО ЈЕДИНА РЕВОЛУЦИЈА

-
Не видим гдје појединци у православном Предању уопште налазе упориште за ангажовану теологију усмјерену на свијет и његове институције. Све што сам икада прочитао или чуо о православној теологији и духовности усмјерено је ка унутра — ка срцу и невидљивој борби. Нико од светих отаца не говори о спољашњем превирању, нити о рушењу власти и институција, какве год оне биле. Ни до дана данашњег не схватам концепт „теологије бунта”. Истински бунт је одувијек био унутрашњи, а никада спољашњи; спољашњи бунт лишен дубоког духовног преображаја није ништа друго до лицемјерје и гријех. Јер у том случају важе оне Христова ријечи: ,,А зашто видиш трн у оку брата свога, а брвно у оку своме не осјећаш? Или, како ћеш рећи брату своме: Сачекај да ти извадим трн из ока твога; а ено брвно у оку твоме? Лицемјере, извади најприје брвно из ока свога, па ћеш онда видјети извадити трн из ока брата свога.“ (Матеј 7, 3-5) ​Да би се друштво у цјелини преобразило, неопходно је да већина спозна значај те тихе, унутр...
Постави коментар
Прикажи све

,,ДАЈЕМ НАДУ ЉУДИМА, ЗА СЕБЕ НЕ ОСТАВЉАМ НИШТА"

-
У ово вријеме свеопште ентропије духа, када је све некако непримијетно стропоштано у црнило безнађа, савремени тренутак неодољиво подсјећа на оне новозавјетне ријечи пророка Исаије које наводи Свети јеванђелист Матеј: „Народ који сједи у тами видје свјетлост велику, и онима који сједе у области и сјени смрти, свјетлост засија” (Мт 4, 16). Јесте да се изнад нас надвила тама и сјенка смрти, али треба да знамо да је баш то моменат када, ако се мало потрудимо можемо угледати свјетлост велику.  ​Када кажем ентропија духа, под тим подразумијевам да ми данас - иако се то људима другачије чини - немамо толико материјалних, односно тјелесних проблема. Сити смо, одјевени и технички опремљени, али човјек данашњице страда душевно и духовно. Наш проблем је у души, односно у духу. Сам Господ Христос нас опомиње: „Дух је срчан, али је тијело слабо” (Мт 26, 41), као и: „Дух је онај који оживљава, тијело не користи ништа” (Јн 6, 63). То значи да тијело само по себи не може ништа. Оно тражи да га ње...
Постави коментар
Прикажи све

О АНЂЕОСКИМ СИЛАМА

-
            „Нису ли сви они духови за служење, који се шаљу да служе онима који ће наслиједити спасење?“ (Јев. 1, 14) Наш Бог је Света Тројица — Отац, Син и Свети Дух — Један Бог у Тројици и Тројица у Јединици. Како свједоче свети оци, начин на који Бог постоји (грч. τρόπος τῆς ὑπάρξεως ) јесте управо љубав. У Светом писму читамо да је „Бог љубав“ (1. Јов. 4, 8), што значи да љубав није тек једно од Божјих својстава или дјелатности, него само биће Божје у његовом вјечном кретању и заједништву. Отац не остаје егоистично затворен у свом божанском индивидууму, него се у непрестаној, екстатичкој љубави вјечно предаје другим двијема Божанским Личностима — Сину и Духу Светоме. Исти тај динамични, љубавни покрет узајамног самопредавања чине и Син и Дух према Оцу, као и један према другом, чинећи узајамно прожимање (грч. περιχώρησις) у пуноћи божанског живота. Управо је ова преизобилна, несебична љубав постала основни разлог због кој...
Постави коментар
Прикажи све

КО ЈЕ ЗА МЕНЕ НИЧЕ?

-
За мене је Ниче био право изненађење. Учио сам о њему као о некаком хладном нихилисти и безбожнику који је тријумфално прогласио смрт Бога. Међутим, када сам се лично сусрео са његовим текстовима, пред мном се није појавио задовољни атеиста, већ очајни, трагични боготражитељ — човјек који у суморном, грађанском и псеудохришћанском амбијенту 19. вијека једноставно није могао да пронађе Живога Бога. ​Његов лудак из „Веселе науке” сасвим је у праву када виче да су његови савременици убили Бога и да су цркве постале само Његове гробнице. То није био напад на самога Творца, већ дијагноза једне дубоке духовне апостазије. Његово доба је убило Бога стерилном, рационалистичком епистемологијом и гносеологијом, као и сувом жељом да се читаво људско постојање заснује — како је то онај други лудак у Записима из подземља тачно уочио — на математичком принципу и логичком рачуну. У таквом свијету, Христос је постао само апстрактни морални концепт, а Црква институција која чува мртво слово на папиру...
Постави коментар
Прикажи све

ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦА - ТИП ИСТИНСКОГ ЧОВЈЕКА

-
Свети Григорије Палама, тумачећи библијско учење да је човјек саздан „по образу и подобију Божијем” (Пост. 1, 26), објашњава да је једино човјек створен по икони Свете Тројице. Као својеврсни микрокосмос и сабрање цјелокупне Божије творевине, човјек у својој духовној конституцији посједује три елемента: ум, разум (логос) и животворни дух. ​ Анђели , будући бестјелесни духови, посједују ум и разум, али немају животворни дух који би оживотворавао физичко тијело. ​ Животиње , као бесловесна бића, посједују само животворни дух који оживотворава њихова тијела, док су ум и разум изван њихове природе – њима у потпуности руководе инстинкти. ​ Човјек је, међутим, „мјешовити поклоник” – биће границе које у себи спаја духовно и материјално. Он посједује сва три тројична елемента, као и четврти елемент – материјално тијело. ​Због овог тројичног духовног склопа (ум, разум и животворни дух), човјек је тријадолик . Међутим, због свог тијела и соматске природе, он је предвиђен да буде и христол...
Постави коментар
Прикажи све

ПРЕОБРАЖЕЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ

-
Данас се на сав глас пропагира како је главни циљ образовања „стицање вјештина (τέχνη) и способности“. Имамо промоцију релативизованог, атомизираног, субјективног, испарцелисаног и све више усмјереног образовања, чији је главни циљ да се одређена научна област што је могуће више истражи и објасни. Међутим, све се то ради науштрб поимања цјелине. Да би се могла појмити цјелина, мора се признати постојање ума. Са философског становишта, УМ је орган којим се посматра (созерцава) и сазнаје цјелина. ​Доносилац и утемељивач софистичког образовања (стицање способности и вјештина) код нас јесте Доситеј Обрадовић. И он се, као и софисти, једино уздао у људски разум. У његовим дјелима нигдје не налазимо појам ума. Доситеј је тако посијао сјеме које ће, у деценијама које су долазиле, донијети плодове атеизма, материјализма и нихилизма. До Доситеја тога није било код Срба. Ове идеје су дошле лијепо упаковане у шарену лажу звану „Доситејево просветитељство“. Он је мислио да гријех и зло потичу из н...
Постави коментар
Прикажи све

КАД БОГ ПРЕСТАНЕ ДА ШАЉЕ АРХАНЂЕЛА, НЕГО ОДРИЈЕШИ ВОЛАНДА

-
На моју скоро оптимистичну опаску да још увијек није касно - да има времена да се покрене нека позитивна духовна и идејна промјена, како у нашем народу тако и у читавом свијету - један изузетно паметан човјек, чије мишљење дубоко цијеним, одговорио је кратко и без оклијевања: ​„Нема. Одавно смо прешли Рубикон; назад нема. У ситуацији смо када Бог више не шаље Арханђела, него Воланда.” ​Дуго сам размишљао о ономе шта је хтио да каже, а онда ми се дубока трагичност те мисли сама отворила. Бог шаље Арханђела када људима треба донијети благу вијест, утјеху или позив на покајање. Воланда Бог не шаље - не, никада. Он га само пушта или одријешује са ланца и допушта му да дјелује онда када један народ, или читава једна цивилизација, добровољно одбаци Бога и заглиби дубоко у богоодступништво, духовно слијепило и разврат. Бог му допушта дјеловање не да би уништио човјека, већ да би оне који су се одрекли Бога, кроз судар са страшном реалношћу зла, сурово подсјетио на то да Бог постоји. ​Слично к...
Постави коментар
Прикажи све