Постови

СВЕТОСАВСКА БЕСЈЕДА (2016. године)

ДА ЛИ СМО НА ПУТУ СВЕТОСАВЉА? (бесједа изговорена на Светосавској академији у Центру за културу Бијељина 26. јануара 2016. године)              У времену у којем живимо много је учитеља и учења која нам се насилно намећу и подмећу. Готово свакодневно изложени смо немилосрдном испирњу мозга од којекаквих спаситеља, проповједника и гуруа који ће тобоже донијети мир, слогу, напредак и просперитет цијелом људском роду. Заједничка жеља свима њима јесте да се свијет устроји и осмисли без Бога, и то нарочито без православног Бога Св. Тројице.             Наспрам свих ових наших савремених идола, заблуда и утопија стоји бесмртни, сверевремни и изванвремени лик нашег духовног оца и другог спаситеља нашег рода – лик Св. Саве. Наспрам мрака и лажи налази се православна светосавска свјетлост, која је одувијек призивала све Србе да је смјесте у најдубље дубине свога бића и да њоме про...

СВЕТОСАВСКА БЕСЈЕДА (2013. године)

Бесједа за Светосавску академију у Тузли 23.02.2013. године                 Како смртни и мали Србин да мисли, говори или да пише о бесмртном и највећем Србину свих времена? Како да каже нешто о ономе, који је слично његовом Учитељу, у овоземаљском животу учинио толико, да када би се сва та његова дијела жељела записати у неке књиге, оне ни у цијели свијет не би могле стати? Како говорити о њему, а не осјетити неописиво страхопоштовање и дивљење? Како лажни и ништавни човјек може говорити о њему, који је истински човјек, будући да се васцијелим бићем својим сјединио са Истинитим Богочовјеком и Свечовјеком Христом?             Али ето, и поред све ове ограничености и онемогућености ума, сваком Србину остаје вјечни завјет и обавеза, да покуша колико је то у његовој снази и могућности, да говори о Св. Сави, тој ваздасијајућој српској звијезди водиљи, која својом...

ДУХОВНИ СУНОВРАТ ЗАПАДА И ГЛАС ФИЛОСОФСКО-ТЕОЛОШКОГ ОТПОРА У МИСЛИ АЛЕКСАНДРА И ДАРЈЕ ДУГИНЕ

  ГОВОР ПОВОДОМ РОЂЕНДАНА ДАРЈЕ ДУГИНЕ У СКУШТИНИ ГРАДА БЕОГРАДА 15. ДЕЦЕМБРА 2025. ГОДИНЕ „Д уховни суноврат Запада и глас философско -теолошког отпора у мисли Александра и Дарје Дугине “ Драга браћо и сестре, поштовани пријатељи, помаже ва м Бог! Ево, прошло је већ три године од мученичког страдања ове дивне дјевушке, која, као истинска Христова мученица, својим животом и дјелима, као чудесни светионик, обасјава беспућа и безизлазе савременог свијета. Омађијан највећим лажима либерализма 21. вијека – конзумеризмом и бесмисленим прежвакавањем свакодневнице – савремени човјек је давао утисак да је Фукојамин „крај историје“ наступио, те да више нема ништа ново да се каже. Све приче су испричане, све теме истрошене, сви заплети распетљани… Наступио је „либерлалистички“ рај, у којем човјек није ништа друго до бездушни комад меса, и у којем му не преостаје ништа друго него да понавља ријечи богаташа из јеванђеоске приче: „Душо, имаш многа добра сабрана за многе године; почивај...

РЕЦЕНЗИЈА ЗА КЊИГУ:„УСТАНАК У СЕМБЕРИЈИ 1876. ГОДИНЕ“ ОД САШЕ МИРИЋА

Пред читаоцима се налази књига аутора Саше Мирића „Устанак у Семберији 1876. године“. Књигу је 2025. године објавила (Народна библиотека ,,Филип Вишњић") из Бијељине . Дјело има (241) страну и научног је карактера, а намијењено је свима који желе да се детаљније упознају са историјом не само Семберије, него и шире – Републике Српске и Босне и Херцеговине у цјелини. Поред уводних разматрања и напомена, аутор у књизи представља четири поглавља у којима темељно обрађује изабрану тему. То су: Вијековна борба српског народа за опстанак и слободу, Трећи (све)српски устанак, Устанак у Семберији 1876. године, (Не)достижна слобода. На крају прва три поглавља налазе се бројне фотографије историјских личности повезаних са устанком, карта борбених дејстава на подручју Семберије , као и најзанимљивији и најзначајнији изводи из самог текста књиге. Књига садржи и рјечник турцизама, архаизама и мање познатих појмова, као и регистар топонима и личних имена, што додатно ол...

ДЕПРЕСИЈА И ИСИХАЗАМ

ДЕПРЕСИЈА И ИСИХАЗАМ Слушао сам на Радио Београду 2 емисију у којој се разговарало о великом проблему савременог човјека – депресији. Поставља се питање зашто је депресија тако честа болест код савременог човјека? Један од гостију је почео да објашњава да узрок треба тражити у претјераној изложености (хиперстимулацији) савременог човјека спољашњим утисцима. Захваљујући савременим технологијама, данашњи човјек је напросто запљуснут спољашњим утисцима. ​Ова константна стимулација непрестано подиже ниво допамина код човјека до несагледивих висина. Чим престане доток спољашњих утисака, допамин нагло пада, и човјек упада у стање депресије и анксиозности.​ Савремени човјек је навикао на хипертензични начин живота: нон-стоп мора да буде у покрету, нон-стоп нешто мора да ради, нон-стоп мора да контролише нотификације на телефону... Ако те "дроге" нема, допамин нагло пада и човјек запада у страшно стање. Да би се изборили са депресијом, гости наводе рјешење које предлажу многи савреме...

ПРЕОБРАЖЕЊЕ ХРИСТОВО - ПРАЗНИК ДУХОВНЕ ЗРЕЛОСТИ

Преобразио си се на гори, Христе Боже, показавши ученицима Својим славу Своју, колико су могли да поднесу. Нека засија и нама грешнима Твоја вјечна свјетлост, молитвама пресвете Богородице, Даваоче Свјетлости, слава Теби!  (Тропар Преображења)  Празник Преображења јесте својеврстан испит духовне зрелости за свакога од нас. Сваке године, када започне нови црквени годишњи круг, ми изнова почињемо да испуњавамо своје биће духовним садржајем свих празника – Господњих, Богородичних и светитељских – који се као на траци ређају пред нашим очима. Иако смо тај круг прошли једном, двапут, трипут или педесет пута, садржај који нам се нуди у сваком наредном циклусу увијек је нов, јер се претпоставља да у њега улазимо обогаћени духовним сазнањима и осјећањима стеченим у претходној години. Тако наше духовно узрастање тече узлазном путањом, из године у годину. Сваки од нас позван је да непрестано расте, да се све више и више обогаћује нествореном благодаћу Духа Светога, и да тако лагано, али...

КУЛТ ГЛУМАЦА У САВРЕМЕНОМ СРПСКОМ ДРУШТВУ

Једна од најопаснијих и најпогубнијих појава у савременом српском друштву јесте то што већина људи своје промишљање о држави, Цркви, политици, образовању и другим важним темама гради искључиво на опаскама глумаца из југословенске кинематографије. Нарочито је забрињавајуће то што су глумци данас стекли један од највећих ауторитета у нашем народу. Ауторитети више нису озбиљне књиге из философије, историје, теологије, умјетности… Све се свело на понављање отрцаних реплика из домаћих филмова и на безусловно дивљење глумцима и пјевачима. Пажња јавности усмјерава се искључиво на то шта је неки глумац или пјевач изјавио, урадио или написао на друштвеним мрежама. То, наравно, не значи да глумци не могу бити интелектуалци — напротив, има међу њима доста истинских интелектуалаца. Али проблем је у томе што се у нашем друштву створила илузија да су они једини интелектуалци, што је апсурд и трагедија. Некада глумци и пјевачи нису могли обављати никакве важне државне функције, нити се њихово мишљење...