Постови

ЦРТИЦЕ О 53. ГЛАВИ ПРОРОКА ИСАИЈЕ

-
Пророк Исаија живио је у осмом вијеку прије Христа. У својој 53. глави он до задивљујућих појединости описује страдање Христово – страдање Онога који ће „раном својом нас исцијелити“ и „на себе узети гријехе многих“. Ипак, Јевреји и данас чекају Месију. Каква трагедија историје и духа! Чекали су Га вијековима, читали су о Њему у Закону и Пророцима, а када је коначно дошао – нису Га препознали. Штавише, својим су Га рукама предали на распеће. Око осамсто година слушали су ријечи пророка Исаије и других боговидаца, а онда су, пред очима испуњења, остали слијепи. Имали су очи – и не видјеше; имали су уши – и не чуше. А Он је управо пред њима испунио све што је о Њему било написано. Но, не треба да журимо да судимо њима, јер и ми, данашњи хришћани, често стојимо у истом положају. И ми имамо очи и уши, али не видимо и не чујемо. Јер, очи и уши којима се Христос гледа и слуша нису тјелесне, него духовне. Тјелесне могу да виде само пролазно и спољашње; духовне продиру у тајну присуства Божије...
Постави коментар
Прикажи све

ХИНДУИЗАМ И ЈЕДНА ,,УНИВЕРЗАЛНА" РЕЛИГИЈА СВИЈЕТА

-
Хиндуизам је, због своје изразите синкретистичке природе, погодан као основа за обликовање једне „универзалне“ религије свијета. У њему се, наиме, налази простор за различита и међусобно супротстављена религијска искуства и учења: од Исуса Христа, преко Алаха и Буде, до хиндуистичких божанстава као што су Вишну, Кришна и Шива. Управо та отвореност, која на први поглед дјелује као толеранција, у суштини релативизује истину, јер различите и често неспојиве религијске тврдње ставља у исти раван. Због тога се хиндуизам може описати као једна врста „религијског босанског лонца“ – систем у којем се све мијеша, али се губи јасна граница између истине и заблуде. У том смислу, оваква религијска матрица може послужити као претеча идеје о једној свјетској религији, која би, у есхатолошкој перспективи, могла бити повезана са појавом Антихриста, о коме говори Свето Писмо као о ономе који долази под видом лажног јединства и свеопште толеранције, али без истине Христове (уп. 2. Сол. 2, 3–4). На нашим...
Постави коментар
Прикажи све

ДУХОВНИ ОТПОР У ВРИЈЕМЕ СВЕОПШТЕ ХИСТЕРИЈЕ

-
Нешто ми говори да ће, изненада, иза свих ових хистерија које трају од 2020. године, иступити неко ко ће преко ноћи „ријешити“ све проблеме. Понудиће рјешење које ћемо дочекати са великом радошћу и сузама олакшања. Бићемо пресрећни што нам је донио спас. Тај неко ће, наизглед, истог дана прекинути све ратове, изгладити неспоразуме међу државама, понудити лијек против најтежих болести и обећати продужетак људског вијека. Тероризма више неће бити… И управо ту лежи највећа опасност. Јер, како је записано: „И није чудо, јер се сам сатана претвара у анђела свјетлости“ (2. Кор. 11, 14). Ко га тада неће признати и пристати на његов печат? Увјерен сам да ће многи то учинити са неизмјерном захвалношћу. Стаће у ред и бити спремни да то дебело плате. Нико их неће присиљавати, као што се често мисли. Управо супротно – све ће изгледати као слободан избор. Сви ови догађаји, који се одмотавају као клупко, личе на воду која се лагано доводи до тачке кључања, док се ми у њој непримјетно навикавамо. Нећ...
Постави коментар
Прикажи све

ПОТРЕБАН НАМ ЈЕ ДУХОВНИ ,,КОПЕРНИКАНСКИ ОБРТ"!

-
​Када је ријеч о нашем погледу на овај свијет — који је створен добрим, али у злу лежи (1. Јн 5, 19) — неопходан је један коперникански обрт. Потребно је да све посматрамо обрнуто и другачије од онога што нам дух овога свијета диктира. ​Дух овога свијета је, по ријечима Светог Јована Богослова: „похота тијела, и похота очију, и надменост живљења” (1. Јн 2, 16). Зато наша духовна логика мора пратити сљедећи пут: ​Слава (од овога свијета) = увреда и срамота ​Живот (од овога свијета) = смрт ​Радост (од овога свијета) = жалост ​Важно (од овога свијета) = неважно ​Лијепо (од овога свијета) = ружно ​Мудрост (од овога свијета) = лудост (1. Кор 3, 19) ​Богатство (од овога свијета) = сиромаштво Оваква „обратна логика” заправо је логика Крста, гдје се снага показује у немоћи, а истински живот настаје кроз умирање старог човјека и васкрсавање новог за живот у Духу Светом.
Постави коментар
Прикажи све

ЈЕДИНО НОВО ПОД СУНЦЕМ И ЂАВО КАО ЖОНГЛЕР ЗБИВАЊИМА У СВИЈЕТУ

-
​Од Адамовог пада па наовамо ништа се ново не догађа. Све је само рециклажа једног те истог. Од када се „дух овога свијета” зацарио у умовима и срцима људског рода, овдје се не дешава ништа друго осим непрекидног увијања паклене спирале: трка за новцем (Ваал), помама разврата (Иштар) и страст према насиљу (Молох). ​Ђаво, као у Боитовој опери ,,Мефистофелес" (арија ,,Ecco il mondo...") иде  наоколо, као некакав вјешт жонглер и непрестано врти ове три ствари, не би ли како привукао пажњу на себе и одвојио човјеков ум од Бога. Кроз ову призму треба сагледати и најновија „збивања у свијету”. Нарочито је ово важно имати на уму јер се налазимо у првој недјељи Часног поста. ​На све стране сви само уздишу и са страхом понављају: „Јој, шта ће бити?”. Неће бити ништа што већ није било. Узалудне су нам бриге око догађаја на које, по самој природи ствари, не можемо имати никаквог утицаја. ​С друге стране, у нама самима бјесни рат гори од било ког другог који се данас дешава у свијету. Та...
Постави коментар
Прикажи све

СВЕТОСАВСКА БЕСЈЕДА (2016. године)

-
ДА ЛИ СМО НА ПУТУ СВЕТОСАВЉА? (бесједа изговорена на Светосавској академији у Центру за културу Бијељина 26. јануара 2016. године)              У времену у којем живимо много је учитеља и учења која нам се насилно намећу и подмећу. Готово свакодневно изложени смо немилосрдном испирњу мозга од којекаквих спаситеља, проповједника и гуруа који ће тобоже донијети мир, слогу, напредак и просперитет цијелом људском роду. Заједничка жеља свима њима јесте да се свијет устроји и осмисли без Бога, и то нарочито без православног Бога Св. Тројице.             Наспрам свих ових наших савремених идола, заблуда и утопија стоји бесмртни, сверевремни и изванвремени лик нашег духовног оца и другог спаситеља нашег рода – лик Св. Саве. Наспрам мрака и лажи налази се православна светосавска свјетлост, која је одувијек призивала све Србе да је смјесте у најдубље дубине свога бића и да њоме про...
Постави коментар
Прикажи све

СВЕТОСАВСКА БЕСЈЕДА (2013. године)

-
Бесједа за Светосавску академију у Тузли 23.02.2013. године                 Како смртни и мали Србин да мисли, говори или да пише о бесмртном и највећем Србину свих времена? Како да каже нешто о ономе, који је слично његовом Учитељу, у овоземаљском животу учинио толико, да када би се сва та његова дијела жељела записати у неке књиге, оне ни у цијели свијет не би могле стати? Како говорити о њему, а не осјетити неописиво страхопоштовање и дивљење? Како лажни и ништавни човјек може говорити о њему, који је истински човјек, будући да се васцијелим бићем својим сјединио са Истинитим Богочовјеком и Свечовјеком Христом?             Али ето, и поред све ове ограничености и онемогућености ума, сваком Србину остаје вјечни завјет и обавеза, да покуша колико је то у његовој снази и могућности, да говори о Св. Сави, тој ваздасијајућој српској звијезди водиљи, која својом...
Постави коментар
Прикажи све