Бојан Чечар

Хиндуизам је, због своје изразите синкретистичке природе, погодан као основа за обликовање једне „универзалне“ религије свијета. У њему се, наиме, налази простор за различита и међусобно супротстављена религијска искуства и учења: од Исуса Христа, преко Алаха и Буде, до хиндуистичких божанстава као што су Вишну, Кришна и Шива. Управо та отвореност, која на први поглед дјелује као толеранција, у суштини релативизује истину, јер различите и често неспојиве религијске тврдње ставља у исти раван. Због тога се хиндуизам може описати као једна врста „религијског босанског лонца“ – систем у којем се све мијеша, али се губи јасна граница између истине и заблуде. У том смислу, оваква религијска матрица може послужити као претеча идеје о једној свјетској религији, која би, у есхатолошкој перспективи, могла бити повезана са појавом Антихриста, о коме говори Свето Писмо као о ономе који долази под видом лажног јединства и свеопште толеранције, али без истине Христове (уп. 2. Сол. 2, 3–4). На нашим...

Нешто ми говори да ће, изненада, иза свих ових хистерија које трају од 2020. године, иступити неко ко ће преко ноћи „ријешити“ све проблеме. Понудиће рјешење које ћемо дочекати са великом радошћу и сузама олакшања. Бићемо пресрећни што нам је донио спас. Тај неко ће, наизглед, истог дана прекинути све ратове, изгладити неспоразуме међу државама, понудити лијек против најтежих болести и обећати продужетак људског вијека. Тероризма више неће бити… И управо ту лежи највећа опасност. Јер, како је записано: „И није чудо, јер се сам сатана претвара у анђела свјетлости“ (2. Кор. 11, 14). Ко га тада неће признати и пристати на његов печат? Увјерен сам да ће многи то учинити са неизмјерном захвалношћу. Стаће у ред и бити спремни да то дебело плате. Нико их неће присиљавати, као што се често мисли. Управо супротно – све ће изгледати као слободан избор. Сви ови догађаји, који се одмотавају као клупко, личе на воду која се лагано доводи до тачке кључања, док се ми у њој непримјетно навикавамо. Нећ...

​Када је ријеч о нашем погледу на овај свијет — који је створен добрим, али у злу лежи (1. Јн 5, 19) — неопходан је један коперникански обрт. Потребно је да све посматрамо обрнуто и другачије од онога што нам дух овога свијета диктира. ​Дух овога свијета је, по ријечима Светог Јована Богослова: „похота тијела, и похота очију, и надменост живљења” (1. Јн 2, 16). Зато наша духовна логика мора пратити сљедећи пут: ​Слава (од овога свијета) = увреда и срамота ​Живот (од овога свијета) = смрт ​Радост (од овога свијета) = жалост ​Важно (од овога свијета) = неважно ​Лијепо (од овога свијета) = ружно ​Мудрост (од овога свијета) = лудост (1. Кор 3, 19) ​Богатство (од овога свијета) = сиромаштво Оваква „обратна логика” заправо је логика Крста, гдје се снага показује у немоћи, а истински живот настаје кроз умирање старог човјека и васкрсавање новог за живот у Духу Светом.