Бојан Чечар

На моју скоро оптимистичну опаску да још увијек није касно - да има времена да се покрене нека позитивна духовна и идејна промјена, како у нашем народу тако и у читавом свијету - један изузетно паметан човјек, чије мишљење дубоко цијеним, одговорио је кратко и без оклијевања: ​„Нема. Одавно смо прешли Рубикон; назад нема. У ситуацији смо када Бог више не шаље Арханђела, него Воланда.” ​Дуго сам размишљао о ономе шта је хтио да каже, а онда ми се дубока трагичност те мисли сама отворила. Бог шаље Арханђела када људима треба донијети благу вијест, утјеху или позив на покајање. Воланда Бог не шаље - не, никада. Он га само пушта или одријешује са ланца и допушта му да дјелује онда када један народ, или читава једна цивилизација, добровољно одбаци Бога и заглиби дубоко у богоодступништво, духовно слијепило и разврат. Бог му допушта дјеловање не да би уништио човјека, већ да би оне који су се одрекли Бога, кроз судар са страшном реалношћу зла, сурово подсјетио на то да Бог постоји. ​Слично к...

Колико је само Достојевски био испред свог времена. Готово као пророк. Његова „шигаљевштина” је, у суштини, прича о златној милијарди. Срж шигаљевштине састоји се у томе да 10% одабраних влада и управља цијелим свијетом, док преосталих 90%, као некаква аморфна маса, служи тим првима. И то ће, наводно, бити једини и прави „рај на земљи”. ​Сам Шигаљев каже да је у својој теорији новог уређења свијета кренуо од неограничене слободе, а завршио у неограниченом деспотизму — дакле, у апсолутној контроли и надзору. Наравно, за оних 90% ту слободе нема. То је својеврсни „Кристални дворац” о којем Достојевски говори у „Записима из подземља”. Тај дворац је заснован на хладном математичком принципу: два плус два су четири (2 + 2 = 4). Када се тај дворац успостави, долетјеће митска птица Каган и наступиће срећа и рај за људски род. Једино што слободе неће бити. ​Мени све ово неодољиво подсјећа на савремену крилатицу коју данас често чујемо: да долази свјетско устројство у којем „нећемо имати ништа,...