,,ШИГАЉЕВШТИНА"

Колико је само Достојевски био испред свог времена. Готово као пророк. Његова „шигаљевштина” је, у суштини, прича о златној милијарди. Срж шигаљевштине састоји се у томе да 10% одабраних влада и управља цијелим свијетом, док преосталих 90%, као некаква аморфна маса, служи тим првима. И то ће, наводно, бити једини и прави „рај на земљи”.

​Сам Шигаљев каже да је у својој теорији новог уређења свијета кренуо од неограничене слободе, а завршио у неограниченом деспотизму — дакле, у апсолутној контроли и надзору. Наравно, за оних 90% ту слободе нема. То је својеврсни „Кристални дворац” о којем Достојевски говори у „Записима из подземља”. Тај дворац је заснован на хладном математичком принципу: два плус два су четири (2 + 2 = 4). Када се тај дворац успостави, долетјеће митска птица Каган и наступиће срећа и рај за људски род. Једино што слободе неће бити.

​Мени све ово неодољиво подсјећа на савремену крилатицу коју данас често чујемо: да долази свјетско устројство у којем „нећемо имати ништа, а бићемо срећни!”. Заправо, можда ћемо с материјалне стране и имати све, али слободе нећемо имати. А слобода је све. Она је оно што нас највише чини бићима створеним „по образу Божијем”. Одузмеш ли човјеку слободу, он се претвара у обичан комад меса вођен девизом: „у се, на се и пода се...”.

Бојан Чечар, протођакон