КАД БОГ ПРЕСТАНЕ ДА ШАЉЕ АРХАНЂЕЛА, НЕГО ОДРИЈЕШИ ВОЛАНДА

На моју скоро оптимистичну опаску да још увијек није касно - да има времена да се покрене нека позитивна духовна и идејна промјена, како у нашем народу тако и у читавом свијету - један изузетно паметан човјек, чије мишљење дубоко цијеним, одговорио је кратко и без оклијевања:

​„Нема. Одавно смо прешли Рубикон; назад нема. У ситуацији смо када Бог више не шаље Арханђела, него Воланда.”

​Дуго сам размишљао о ономе шта је хтио да каже, а онда ми се дубока трагичност те мисли сама отворила. Бог шаље Арханђела када људима треба донијети благу вијест, утјеху или позив на покајање. Воланда Бог не шаље - не, никада. Он га само пушта или одријешује са ланца и допушта му да дјелује онда када један народ, или читава једна цивилизација, добровољно одбаци Бога и заглиби дубоко у богоодступништво, духовно слијепило и разврат. Бог му допушта дјеловање не да би уништио човјека, већ да би оне који су се одрекли Бога, кроз судар са страшном реалношћу зла, сурово подсјетио на то да Бог постоји.

​Слично као у Булгаковљевом роману „Мајстор и Маргарита”, ђаво је заиграо на московским улицама тек када су људи сами збацили и убили Бога и помазаног цара, срушили храмове, уништили породицу и одали се свакој врсти безбожништва и разврата. Воланд тада не долази да заведе праведнике, већ да оголи већ постојећу трулеж и донесе казну онима који су мислили да могу да живе без било какве духовне вертикале.

Када човјек за тренутак погледа свијет и друштво око нас, језа га обузме: безакоње, корупција, блуд, разврат, коцка, дрога, Десингерица, Фараон, концерти и спортске арене са хиљадама и десетинама хиљадама људи, док у црквама нема ни десети дио тог броја итд. И што је од свега најстрашније - више се ни не стидимо. Прешли смо Рубикон - што се каже. 

​Нажалост, све сам сигурнији да је овај мој пријатељ у праву. Ако овако наставимо, сусрешћемо се са Воландом лицем у лице. Сусрешћемо се с њим јер Бога више нећемо.

Уосталом, о овом истом удесу нам је у пророчком надахнућу говорио и Свети владика Николај Велимировић у својој „Небеској Литургији”. Историја се овдје застрашујуће понавља. У Светом писму Старог завјета Бог је Јеврејима слао бројне пророке - четири велика и дванаест малих - али важи запазити трагичну истину да их они нису послушали све док није било прекасно. Исто тако, владика Николај је у свом времену оставио сличну пророчку опомену, а ни ми данас не слушамо шта нам он кроз њу поручује. А у „Небеској Литургији” стоји:

​„Тад Сатану Господ одријешио,

Из пакла га на Србе пустио,

Да до рока своју вољу врши,

И да чини што је њему драго,

Са државом и са српским тјелом,

Само да се не дотиче душе.

А Сатана војске подигао,

Од звјериња свога и људскога,

Све од самих Божјих противника,

И својијех једномишљеника,

Којих би се марва застидјела,

И вепрови дивљи посрамили.”

​По свему судећи, пред нама је још једна Голгота, и то могуће врло жестока и прочишћујућа. Али чак и у том мраку, једина истинска нада остају оне вапијуће ријечи Светога Саве које он, заступнички и са сузама, изговара пред Престолом: „Доста, Боже, поштеди остатак!”

Господе Исусе Христе, молим Ти се да се ништа од овога не догоди, већ да најзад дођемо до познања Истине и угледамо свјетлост Лица Твога. Дај нам да одбацимо све идоле, странпутице и сав разврат овога свијета и да коначно увидимо да си Ти Један Једини Смисао нашег постојања и стремљења - и да други не постоји, нити ће постојати. А прије свега, избави нас од Злога (Сатане и Воланда). Амин!

Бојан Чечар, протођакон