Бојан Чечар

  “ Кад Господ поче говорити Осији, рече Господ Осији: иди ожени се курвом и роди копилад, јер се земља прокурва отступивши од Господа. И отиде, и узе Гомеру кћер Дивлаимску, која затрудње и роди му сина.“ (Ос. 1, 2-3)             Српски народ је – слично јеврејском народу – завјетни народ. Тај завјет (савез или договор) са Богом су склопили наши свети преци, а међу њима, најприје Свети отац Сава. Он је наш просветитељ, духовни родитељ, учитељ и законодавац. Он је поставио темељ свега онога што је вриједно у нашем народу. Велики успон не само српске Цркве у средњем вијеку, него и српске државе у директној је вези са опредјељењем српског народа за Православну вјеру и Царство небеско. То опредјељење дјело је руку управо Светог оца нашег Саве. Одатле и чувена крилатица која је сачувана у оквиру народног предања епске поезије, а која гласи: „Земаљско је замалена Царство, а небеско увијек и довијека“. За нас Србе, Свети Сава је у исто вријеме и наш Авраам и наш Мојсије. На Авраама л

  „И извешћу вас да ми будете народ и ја ћу вам бити Бог, те ћете познати да сам ја Господ Бог ваш, који вас изводим испод бремена Мисирских. Пак ћу вас одвести у своју земљу, за коју подигох руку своју заклињући се да ћу је дати Аврааму, Исаку и Јакову, и даћу вам је у нашљедство, ја Господ. И Мојсије каза тако синовима Израиљевијем; али не полсушаше Мојсија од слабости духа својега и од љутог ропства.“ (Изл. 6, 7-9) Знамо из књиге Изласка, да су Јевреји, ипак, на крају, послушали Мојсија и одлучили да крену за њим на пут према обећаној земљи. Десет библијских чуда које је Мојсије извео били су неопходни да се убиједи не само фараон него и сам јеврјески народ. Њихова срца, у први мах, нису била тако вољна да се најзад ријеше фараонских ропских окова. Чинило им се да је оно што тренутно имају у Египту боље, него да се упусте у несигурну авантуру слушања Мојсија, кога наводно шаље Бог њихових отаца, да их изведе из мисирског (египатског) ропства. Ипак, сила са којом је наступао Мојс