ТОЛКИН, ПРСТЕНОВИ МОЋИ И ТРАНСХУМАНИСТИЧКА ДИСТОПИЈА

"Fear no darkness"! (Не бојте се таме)

Једна од најмоћнијих филмских сцена битака је ,,Битка на Пеленорској пољани" из филма ,,Господар прстенова: Повратак Краља". Када се већ чинило да су орци од Мордора однијели превагу у бици над људима од Гондора, наједанпут се зачују трубе које су најавиле долазак ,,Јахача од Рохана". Пред сам јуриш на орке, краљ Теоден узвикује: СМРТ! Одмах за њим, исто то, узвикују и сви његови војници.

Можда се некоме може учинити да је мало чудна мотивација за војску која треба да јуруша у битку - ријеч ,,смрт". Међутим, Толкин на једном мјесту објашњава да је Саурон од самог почетка играо на карту људског ,,страха од смрти". Тако је и убиједио неке од њих да узму ,,прстенове моћи". Прстенови ће им осигурати бесмртност, али бесмртност која је гора од смрти. Постаће ,,Назгули" - ,,утваре прстенова" (ring wraiths); ни живи ни мртви (neither living nor dead). Они су узели ,,прстенове моћи" тј. технологију да би побиједили смрт и постали бесмртни, али су зато изгубили душу и постали вјечне слуге мрачног господара Саурона. 

Зато сада краљ Теоден и његова војска чине сасвим супротну ствар. Они храбро изговарају ријеч ,,СМРТ", показујући тиме да се смрти не боје и да су је презрели. На тај начин, тама не може овладати њима. Они који из својих срца нису претјерали страх од смрти, а притом не вјерују у Бога и вјечни живот, често су спремни на све, како би овјековијечили овоземаљски живот.

Данас је то најјасније изражено у савременом трансхуманистичком покрету, који покушава да - уз помоћ вјештачке интелигенције, кибернетике и генетског инжењеринга (савремених прстенова моћи) - превазиђе смрт. Када мало боље погледамо лице Клауса Шваба, Била Гејтса, Џефа Безоса, Харарија, па и Илона Маска, видимо управо утваре, ,,утваре прстена" - бездушне, безосећајне и безкрвне сподобе у чијим грудима куца кукавичије срце.

Познато је да је Толкин био хришћански писац. Иза његовог чувеног легендаријума о вилењацима, људима, патуљцима, хобитима, чаробњацима, Валарима и мрачним господарима, крију се дубоке хришћанске теолошке теме. Његова главна дјела су: ,,Господар прстенова", ,,Хобит" и ,,Силмарилион". Имао је јако критичан став према технологији. По њему она ће бити симбол неслободе и ропства. Мрачне силе су увијек те које се користе њом да би завладали другим бићима. Нпр. орци се безобзирно користе ,,ватрама индустрије", експлоатацијом ресурса за масовну производњу штитова, мачева, шљемова и уопште уништавањем природе. Гдје год они дођу страдају шуме, диже се густ црн дим и чује је звецкање метала. Мордор је ,,Црна Земља", земља у којој се налази висока кула ,,Бара-дур" у којој обитава мрачни господар Саурон. У њој је чак и сам ваздух за дисање ,,отровано испарење". Дакле, и више је него јасно да је Толкин у својим дијелима настојао појаву идустрије и технологије приказати у прилично негативним цртама. Међутим, када говоримо о злоупотреби технологије за овладавање другим бићима ту су свакако кључни тзв.,,прстенови моћи". Наиме, када је Другом добу Средње Земље, први мрачни господар Моргот био поражен, његов пут је даље наставио његов вијерни слуга Саурон. Ипак, после пораза свога господара, Саурон није могао тек тако остварити своју надмоћ над Средњом Земљом. Рјешење је пронашао у томе што је на себе узео лијеп лик и наговорио вилењаке, патуљке и људе да узму прстенове моћи које је направио уз помоћ вјештог вилењака Келебримбора. Прстенови моћи су били својеврсна технологија која је омогућавала њеним носиоцима да чине ствари које иначе не би могли чинити користећи се својим личним психофизичким капацитетима и потенцијалима. Уз помоћ њих (прстенова) било је могуће надићи природна ограничења. Вилењацима је дао три, патуљцима пет, а људима, пошто су били најкорумпиранији и најлакомији на стицање моћи, дао је девет. Управо су ова деветорица постали ,,Назгули". Они су некада били велики краљеви, ратници и владари људи. ,,Прстенови моћи" су им обезбједили дуговјечност и моћ, али су их на крају потпуно потчинили Сауроновој вољи. Постали су његове најстрашнији слуге – невидљиви за обично око, осим када носе своје плаштове или када их неко посматра кроз духовну визију. Њихов вођа је био називан Краљ-вијештац из Ангмара (Witch-king of Angmar). Након што је подијело ,,прстенове моћи", Саурон је у тајности за себе направио ,,Јединствени Прстен" (The One Ring) у који је смјестио сву своју окрутност и жељу да доминира васколиким животом. Тај дио посла Саурон је обавио у Планинама Ватре и Земљи Сијенки. И док је носио Једини Прстен могао је да појми оно што се чини помоћу незнатнијих прстенова, и могао је да види саме мисли оних који их носе и да управља њима (Силмарилион, стр. 377). Одатле потиче и чувени ,,стих о Прстену" који гласи: ,,Један Прстен да свима влада, један Прстен за свима сеже, Један Прстен да их све окупи и у таму их свеже. У земљи Мордор гдје сијенке трају" .

Другим ријечима, Саурон је кроз прстенове настојао (технологијом) ставити цијели свијет под своју контролу. Знамо из Толкинових књига да у томе није успио, јер су га житељи Средње Земље, уједињени у борби против њега, успјели поразити и уништити Јединствени Прстен. Да нису, била би укинута слободна воља и сви би се морали повиновати новом (свјетском) поретку "ватре и индустрије" којим би управљао искључиво Саурон. Тај свијет би био страшна дистопија.

Зачуђујуће је колико се све ово поклапа с нашом стварношћу у посљедњих неколико година. Све више се говори о тзв. ,,паметном свијету" којим би управљала вјештачка интелигенција. Тај свијет нам се најављује као утопијска прича о ,,свијету без суза". У том свијету владао би савршен поредак заснован на математичким принципима. Не би било грешака које узрокују страдање, патњу и бол, али, опет, не би било ни слободе.

Илон Маск је недавно гостовао у Јутјуб подкасту код Џордана Питерсона и када га је овај упитао о чувеном суперрачунару који Маск гради, он је одговорио: ,,Тај суперрачунар налази се у Мемфису (у Америци). Мемфис је био пријестоница древног Египта. Можда ће отуда (из Мемфиса у Америци) доћи наш 'нови бог'." Тај суперкомпјутер је замишљен као нека врста ,,супермозга" који би управљао цијелом Масковом хајтек империјом (Теслом, Старлинком, Неуралинком, Гроком и другим). Како ствари стоје, Маск ће настојати да све то интегрише у један систем. Системом ће управљати онај ко буде имао контролу над суперрачунаром. Можда ће баш он бити тај ,,нови бог" кога Маск најављује. Ко зна?

Управо људи попут Маска раде на највећем трансхуманистичком пројекту — побједи над смрћу. Све више се говори о бионичким органима који би се људима могли мијењати као дијелови на ауту. И ти органи би били увезани са суперрачунаром који би пратио њихов рад и исправност. Једна од опција је и преношење (аплоудовање) свијести у роботско тијело. На тај начин човјек би достигао бесмртност. Заиста, ова прича дјелује ,,обећавајуће". Међутим, никада не смијемо изгубити из вида да би у таквом свијету слободна воља била укинута, и да би због савршеног рада суперкомпјутера човјек морао да је се одрекне.

Бог је створио човјека од душе и тијела, ,,по своме образу и подобију" . Дао му је све потенцијале за духовно узрастање и за то да постане свештеник и цар васколике природе. Али какав би то цар био ако поред разумне душе не би посједовао и слободну вољу? Слобода је била највећи човјеков дар. Човјеку је остављена могућност да не прихвати Божији план — што је он, нажалост, и учинио. Креатори новог свјетског поретка такву могућност једноставно не предвиђају. По свему судећи радиће се оно што они кажу. А то у многоме подсјећа на већ поменути дистопијски свијет мрачног господара Саурона.

И слично као што се Саурон из небуха појавио у Средњој Земљи и почео и шаком и капом да дијели прстенове (технологију) моћи који су велењацима, патуљцима и људима омогућавали да чине ствари које прије тога нису могли чинити својим снагама, тако су се и данас појавили нови ,,саурони" који су људима жељним супермоћи подијелили паметне телефоне, таблете, ChatGPT-ове, Grok-ове... И ми смо у потпуности загризли тај мамац. Сада се чека само тај неки ,,нови бог" — Саурон који ће све ставити под неки Јединствени Прстен (суперрачунар) и укинути нашу слободну вољу. И већ сада, многи од нас, због све већег уздања у поменуту технологију, све више наликују на утваре (прстена), а не на жива бића. Довољно је видјети блиједа, избезумљена и неиспавана лица људи и дјеце која као зомбији буље у екране ,,паметне технологије". 

Та опсесија технологијом потиче од човјекове жеље да не жели бити ограничен својом биологијом и смртан. Чини се да му је сада спасење изван Бога и без Бога на дохват руке. Убијеђен сам да ће, када све то постане свима доступно, многи без озбиљнијег преиспитивања пристати на све што им буде понуђено. И то ће, као и све друго, једног дана постати тренд. А онда — нека нам је Бог у помоћи. Могуће је да ће управо та кибернизација људи у циљу побједе над смрћу и укидања биолошких ограничења бити оно што се у Откровењу назива ,,жигом звијери" (Отк. 13, 16-18).

Можда је баш поменути ,,суперкомпијтер" један од главих апарата тог ,,жига". Треба још рећи да је суперкомпјутер замишљен као једна врста свеприсутног ума који ће управљати свијетом и животом људи. Ако знамо да су у старом Египту људи обожавали фараона као божанство и градили му пирамиде као симболе бесмртности, онда није тешко закључити да нам се данас кроз ,,нови Мемфис" нуди један облик савремене идолатрије: вјештачка интелигенција као ,,нови бог", технологија као пут ка ,,бесмртности", а цијена тога је, баш као и у Толкиновој причи о Прстену, губитак слободе, људскости и душе.

Тај суперкомпјутер ће бити нека врста ,,новог бога" који би био у стању да у реалном времену анализира, обрађује и доноси одлуке за читаво човјечанство. Али то не би био Бог љубави и слободе – него бог контроле, надзора и потчињавања. Умјесто дара слободне воље, људима би био понуђен ,,живот без грешке", али по цијену да више не буду праве, слободне личности. Управо као што су некада Назгули, носиоци прстенова моћи, изгубили своју душу у замјену за привидну бесмртност.

У суштини, све ове савремене тежње ка превазилажењу смрти, патње и ограничења нису ништа друго до поновно извођење старе драме из Едемског врта, када је змија обећала човјеку: ,,Бићете као богови." Толкин је то савршено разумио: тежња за влашћу, за овладавањем природом и другим бићима посредством технологије је дубоко демонска тежња. Управо зато је у кључним тренуцима своје приче показао да побједу не односе они који посједују највећу силу или најмоћнију технологију, него они који остају вјерни смиреној љубави, пожртвовању и спремности да се одрекну моћи ради очувања добра.

Фродо Багинс, скромни хобит, не побјеђује Саурона тако што га надјача силом, него тако што прихвата тежину жртве, иако на крају ни његова снага није довољна. Али, помоћ његовог вијерног пријатеља Сема, милости и непредвиђене околности (попут улоге Голума) доносе коначну побједу. Тако је и у нашем свијету: човјек сам по себи није у стању да побиједи смрт, зло и демонску обману. Али вјером, смирењем и повјерењем у Бога он задобија учешће у побједи која му долази као дар, а не као производ његове технологије или интелигенције.

Зато узвик краља Теодена и његових јахача: ,,СМРТ!" није позив у ништавило, него израз храбрости људи који знају да иза таме стоји свјетлост, а иза смрти васкрсење. ,,Не бојте се таме!" – то је хришћанска порука која прожима читаво Толкиново стваралаштво и која нам је данас потребнија него икад.