Бојан Чечар

Преобразио си се на гори, Христе Боже, показавши ученицима Својим славу Своју, колико су могли да поднесу. Нека засија и нама грешнима Твоја вјечна свјетлост, молитвама пресвете Богородице, Даваоче Свјетлости, слава Теби!  (Тропар Преображења)  Празник Преображења јесте својеврстан испит духовне зрелости за свакога од нас. Сваке године, када започне нови црквени годишњи круг, ми изнова почињемо да испуњавамо своје биће духовним садржајем свих празника – Господњих, Богородичних и светитељских – који се као на траци ређају пред нашим очима. Иако смо тај круг прошли једном, двапут, трипут или педесет пута, садржај који нам се нуди у сваком наредном циклусу увијек је нов, јер се претпоставља да у њега улазимо обогаћени духовним сазнањима и осјећањима стеченим у претходној години. Тако наше духовно узрастање тече узлазном путањом, из године у годину. Сваки од нас позван је да непрестано расте, да се све више и више обогаћује нествореном благодаћу Духа Светога, и да тако лагано, али...

Једна од најопаснијих и најпогубнијих појава у савременом српском друштву јесте то што већина људи своје промишљање о држави, Цркви, политици, образовању и другим важним темама гради искључиво на опаскама глумаца из југословенске кинематографије. Нарочито је забрињавајуће то што су глумци данас стекли један од највећих ауторитета у нашем народу. Ауторитети више нису озбиљне књиге из философије, историје, теологије, умјетности… Све се свело на понављање отрцаних реплика из домаћих филмова и на безусловно дивљење глумцима и пјевачима. Пажња јавности усмјерава се искључиво на то шта је неки глумац или пјевач изјавио, урадио или написао на друштвеним мрежама. То, наравно, не значи да глумци не могу бити интелектуалци — напротив, има међу њима доста истинских интелектуалаца. Али проблем је у томе што се у нашем друштву створила илузија да су они једини интелектуалци, што је апсурд и трагедија. Некада глумци и пјевачи нису могли обављати никакве важне државне функције, нити се њихово мишљење...