КУЛТ ГЛУМАЦА У САВРЕМЕНОМ СРПСКОМ ДРУШТВУ

-


Једна од најопаснијих и најпогубнијих појава у савременом српском друштву јесте то што већина људи своје промишљање о држави, Цркви, политици, образовању и другим важним темама гради искључиво на опаскама глумаца из југословенске кинематографије. Нарочито је забрињавајуће то што су глумци данас стекли један од највећих ауторитета у нашем народу.

Ауторитети више нису озбиљне књиге из философије, историје, теологије, умјетности… Све се свело на понављање отрцаних реплика из домаћих филмова и на безусловно дивљење глумцима и пјевачима. Пажња јавности усмјерава се искључиво на то шта је неки глумац или пјевач изјавио, урадио или написао на друштвеним мрежама. То, наравно, не значи да глумци не могу бити интелектуалци — напротив, има међу њима доста истинских интелектуалаца. Али проблем је у томе што се у нашем друштву створила илузија да су они једини интелектуалци, што је апсурд и трагедија.

Некада глумци и пјевачи нису могли обављати никакве важне државне функције, нити се њихово мишљење сматрало релевантним по икаквом озбиљном питању, управо због превртљивости и непостојаности њиховог занимања. Данас имамо сасвим обрнуту ситуацију: ријеч глумаца и пјевача постала је од највећег значаја.

Вриједно је подсјетити да Свети Сава у свом Номоканону — једној од најозбиљнијих српских књига, али за коју мало ко од данашњих Срба зна или хаје — глумачку дјелатност третира као недостојну човјека створеног ,,по слици Божијој". Тамо се недвосмислено наводи да свако ко се бави глумачким занимањем треба што прије да се тога окане. Чак се прописује да ако се свештеник или монах затекне на свадби у тренутку када уђу глумци и пјевачи, дужан је одмах да напусти мјесто, у противном биће рашчињен.

Али ако мало боље размислимо — данас су сви постали глумци. Лаж, извјештаченост и претварање завладали су на свим нивоима друштва. Свијет је постао један лажни Холивуд. Предсједници и премијери држава више нису ништа друго до глумци, пјевачи, кловнови и шоу-менови који воде представу умјесто државу. Питање се само поставља, зашто смо ми Срби пристали на све то?

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ХЕГЕЛ И ИСИХАСТИЧКА АНТИТЕЗА

-
Опште је познато да је Хегелова философија у многоме одредила судбину Европе, па и свијета, у деценијама након његове смрти. Многе идеје и процеси који ће касније добити велики значај, дугују то прије свега прогресивистичкој црти Хегелове мисли. Дарвин, на примјер, не би био у потпуности разумљив да му Хегел својим философским приступом није припремио терен. Теорија еволуције постаје пријемчива захваљујући управо Хегеловом дијалектичком начину тумачења стварности. У својој Феноменологији духа (Phänomenologie des Geistes)  Хегел каже: „Пупољак се губи у избијању цвијета, те би се могло рећи да га оповргава; тако исто плод објављује цвијет као нешто лажно у постојању биљке, и као истина биљке наступа плод умјесто цвијета. Ове форме се не само разликују, већ се узајамно потискују као међусобно неподношљиве. Али, њихова пролазност чини их у исто вријеме моментима органског јединства, у коме оне не само да не противријече једна другој, већ је свака исто тако нужна као и свака друга; и т...
Прикажи све

ДОСТОЈЕВСКИ И СРПСКИ СТУДЕНТИ

-
Одмах да кажем — Достојевског треба читати стално. Његова дјела нису само умјетнички бисери, већ су и дубоки психолошко-духовни извјештаји о човјеку који трага за истином у свим временима. Код Достојевског налазимо управо она питања — а често и одговоре — која муче и савременог српског човјека. Писао сам већ доста о њему, али овдје желим истаћи једну нарочито важну и данас актуелну тему: однос који је Достојевски имао према младима и студентима. Наравно, Достојевски је волио младе. У њима је видио наду за духовни и морални препород руског друштва. Али је, у исто вријеме, дубоко увидио и опасност коју представља омладина која се одвојила од руског тла — од вјере, народа и традиције — и која је некритички пригрлила идеје са Запада. Та опасност се не састоји само у интелектуалном лутању, него у отвореној побуни против свега светог: против Цара, против Цркве, против породице — дакле, против самих темеља руског (а можемо рећи и српског) идентитета. Најпознатије дјело у којем је Достојевск...
Прикажи све

СРБИ – НАРОДА СВЕТОГ САВЕ ИЛИ „СИНОВИ ГОМЕРИНИ“?

-
  “ Кад Господ поче говорити Осији, рече Господ Осији: иди ожени се курвом и роди копилад, јер се земља прокурва отступивши од Господа. И отиде, и узе Гомеру кћер Дивлаимску, која затрудње и роди му сина.“ (Ос. 1, 2-3)             Српски народ је – слично јеврејском народу – завјетни народ. Тај завјет (савез или договор) са Богом су склопили наши свети преци, а међу њима, најприје Свети отац Сава. Он је наш просветитељ, духовни родитељ, учитељ и законодавац. Он је поставио темељ свега онога што је вриједно у нашем народу. Велики успон не само српске Цркве у средњем вијеку, него и српске државе у директној је вези са опредјељењем српског народа за Православну вјеру и Царство небеско. То опредјељење дјело је руку управо Светог 80 оца нашег Саве. Одатле и чувена крилатица која је сачувана у оквиру народног предања епске поезије, а која гласи: „Земаљско је замалена Царство, а небеско увијек и довијека“. За нас Србе, Свети С...
Прикажи све