"НОВА НАРНИЈА" - НОВО ХОЛИВУДСКО ИЗРУГИВАЊЕ ХРИСТУ (WOKE агенда у походу на хришћанске идеале)

 

НОВО ХОЛИВУДСКО ИЗРУГИВАЊЕ ХРИСТУ

(WOKE агенда у походу на хришћанске идеале)

 

Тренутно се у Холивуду и широм филмске и ТВ индустрије све више примјећује утицај такозване woke („пробуђене“) агенде, која се ослања на наглашено прогресивне политичке и друштвене идеологије, укључујући питања расе, родног идентитета, сексуалне оријентације и социјалне правде. Ова идеологија има за циљ да деконструише традиционалне наративе и вриједности, често уграђујући нове интерпретације класичних дјела која су формирала културне основе многих генерација. Класичне приче, попут Толкиновог Господара прстенова, Луисових Хроника Нарније или традиционалних Дизнијевих бајки, све чешће пролазе кроз римејкове и адаптације које укључују промјене ликова и радње у складу са савременим друштвеним стандардима. Чести су случајеви када се оригинални ликови или наративи прилагођавају како би били усклађени са идеалима разноликости (diversity) и инклузије (inclusion). У многим случајевима, те промjене иду толико далеко да изазивају оштре реакције, посебно међу публиком која је расла уз оригинална дјела, осећајући да се нарушавају основне поруке и дух ових прича.

Серије и филмови који су били познати по својој дубини, симболизму и моралним порукама сада се често преобликују у контексту савремених друштвених токова. Ово је нарочито видљиво у адаптацијама популарних филмских франшиза као што су Star Wars, Marvel и Harry Potter, али и у класичним дјелима литературе, као што је нова адаптација Хроника Нарније. Такви потези често доводе до тога да публика изражава незадовољство због одступања од првобитних намјера аутора и оригиналних порука које су ове приче преносиле.

Ових дана, нарочиту пажњу свјетске јавности изазвала је најава нове адаптације познатог дела Клајва Стејплса Луиса Хроника Нарније. Као потенцијални режисер наводи се Грета Гервиг, а иза серијала би стајала једна од највећих компанија за стриминг медије, „Нетфликс“ (Netflix). Ако се узме у обзир да је дотична стајала иза нових адаптација филмова Барби (из 2023. године) и Сњежана и седам патуљака (из 2024. године), јасно је због чега су многи поштоваоци дела Клајва Стејплса Луиса толико забринути. Свима је познато да је он био дубоко религиозан човек, хришћански апологета и мислилац, и његова теологија се снажно одразила на серијал Хронике Нарније. Иако је серијал писан као фантастична литература за дјецу, он је у суштини алегорија хришћанске теологије и духовности. Овде ћемо навести само неке примјере те алегорије:

·         Лав Аслан као фигура Христа
Аслан, лав који је централна фигура Нарније, представља Христову фигуру. Његова жртва и васкрсење у књизи Лав, Вјештица  и Ормар директно паралелишу Христову жртву на крсту и васкрсење из мртвих. Асланово самопожртвовање да би спасао издајника Едмунда од Бијеле Вештице симбол је Христове искупитељске љубави и жртве за човјечанство. Ово је кључна тема у серијалу, која симболизује искупљење и милост. Луис је инспирацију за повезивање лика лава Аслана са Христом нашао у Светом писму. У Откровењу 5, 5 читамо: А један од старјешина рече ми: Не плачи, ево, надвладао је Лав који је од племена Јудина, коријен Давидов, да отвори књигу и да разломи седам печата њезиних.

·         Борба између добра и зла
Сукоб између добра и зла у Нарнији је константан и универзалан мотив, што се може упоредити са хришћанским схватањем духовне борбе. Бијела Вештица симболизује зло, гријех и смрт, док Аслан представља доброту, истину и живот. Као што у хришћанству зло не може побиједити Божију љубав, тако ни Вјештица и друге  зле силе не могу трајно уништити Аслана и његову мисију.

·         Стварање и последња времена
У Чаробњаковом нећаку, Аслан ствара Нарнију из ништавила својом пјесмом[1], што подсјећа на библијски наратив о стварању свијета од стране Бога. Ово указује на божанску моћ творевине и тајну стварања. Насупрот томе, у Посљедњој бици, видимо есхатолошки крај Нарније, који одражава хришћанско учење о последњим временима, суду и Новом небу и Новој земљи[2]. Луис истражује идеју обновљеног стварања, гдје праведни улазе у нову Нарнију, вјечни свијет мира и радости, што је директна паралела са хришћанским учењем о вјечном животу.

·         Искупљење и милост
Искупљење и милост су једне од најважнијих тема у серијалу. Едмунд, који издаје своју породицу због Вјештице, представља палог човјека, али кроз Асланову жртву и своје покајање, он добија искупљење. Исто тако, многи други ликови, попут Јустаса у Путовању доброг принца, пролазе кроз трансформацију (преображај) од грешника до покајника, што одражава хришћанско учење о покајању и Божијој милости.

·         Поклон вјере
Многи ликови у серијалу, попут Луси и Јустаса, показују важност вјере. Луси је често једини лик који безусловно вјерује у Аслана, чак и када га други  не могу видјети или не вјерују у његово присуство. Ова вјера је награђена, што одражава хришћанску тему о значају вјере и повјерења у Бога чак и када га не можемо разумјети или видјети директно.

·         Морална и духовна одговорност
Серијал наглашава важност личне одговорности и моралног избора, као и потребу за духовним ратовањем против зла. Сваки лик има свој пут, своје изазове и моралне дилеме које мора рјешавати са савјешћу и одговорношћу. Луис истиче да су и дјеца и одрасли позвани на борбу за добро и истину, што је рефлексија хришћанског позива на свјесно живљење по Божијој вољи.

·         Светотајински поглед на свет
У Хроникама Нарније, Луис приказује свијет као мјесто испуњено божанским присуством и тајнама. Природа, животиње и магија у Нарнији указују на светотајински поглед на свет, где материјално одсликава духовно и божанско. Ово је у складу са хришћанским учењем да је Божија благодат присутна у свету кроз стварање, и да је свијет позван да учествује у нествореној слави Божијој.

·         Луисово разумјевање 

·         Луис је наглашавао да Хронике Нарније нису једноставно алегорија, већ „натприродна фикција“ кроз коју су основне истине хришћанства испричане у новом, маштовитом контексту. Он је настојао да свијету, који је поново потонуо у паганско мрачњаштво, понуди нову (хришћанску) митологију која би га поново довела до Христа. Луис кроз своје приче жели да људе опет, кроз мит (mythos), привуче ка Логосу. Осим тога, он жели да понуди и нови начин размишљања о Божијој милости, жртви и љубави који би био приступачнији посебно дјеци. Ове приче позивају на размишљање о дубоким хришћанским истинама кроз маштовите симболе и драматичне наративе.

Познато је да су Хронике Нарније већ доживјеле своју филмску адаптацију у виду три филма:

1. Хронике Нарније: Лав, Вјештица и ормар (2005)
2. Хронике Нарније: Принц Каспијан (2008)
3. Хронике Нарније: Путовање намјерника зоре (2010)

Режисери ових филмова били су енглеско-новозеландски тандем Мајкл Аптед и Ендрју Адамсон. Неколико великих продукцијских кућа стајало је иза овог пројекта: 20th Century Fox, Walt Disney Studios и Motion Pictures. Иако је Луис написао укупно седам књига, режисери су се из неког необјашњивог разлога одлучили да адаптирају само прве три. Рецепција код публике била је веома добра, мада су се и тада појављивали критичари. Остаје велико питање зашто се стало код трећег филма и није наставило са адаптацијама преосталих књига како би се заокружила цјелокупна прича. Одговор на ово питање је тешко дати, али ако пратимо ток „духа Холивуда“, можемо извести више него извјесне претпоставке зашто је то тако.

Уколико узмемо у обзир да је woke агенда узела маха нарочито након 2010. године (баш када је завршен трећи филм), а да су преостале четири књиге у потпунпости испуњене хришћанским садржајем, постаје јасно да те двије ствари нису могле ићи заједно – „руку под руку“. Могуће је да је „са врха“ стигла директива да се од те приче одустане и да се крене у новом правцу. Управо ово заузумање „новог правца“ је оно што брине поштоваоце Луисовог дјела.

У досадашњим остварењима woke агенде видјели смо прераду или обесмишљавање не само хришћанских, већ и свих других здраворазумских принципа и мотива који су до сада важили. Моје лично мишљење је да је Луис намјерно одабран јер је његово дело дубоко хришћанско и богато теолошким симболима, што није у складу са савременим идеолошким парадигмама. Није искључено да ће они који стоје иза нове адаптације Нарније ићи у правцу разградње или редефинисања традиционалних хришћанских симбола и тема (нпр. жртва, васкрсење, борба добра и зла). Они ће по свему судећи бити замјењени секуларним или савременим либералним темама. Оно што можемо сасвим извлесно очекивати је директан напад на лик лава Аслана (тј. Христа). Познавајући стање у Холивуду, као и у цијелом савременом свијету, могуће је да је главна идеја иза нове адаптације да се још једном „пљуне на Христа“.

 

Бојан Чечар, протођакон

 

---

[1] Слична идеја се налази и код Луисовог великог пријатеља Џ.Р.Р. Толкина у његовом дјелу Силмарилион. И Толкин је био такође хришћански писац. У Силмариолиону  читамо да је Еру или Илуватар (тј. Бог) најприје створио Аинуре (Валаре) свете. То су били моћни духови или силе. Створивш њих Илуватар им задаје музичку тему коју ће да свирају. Та музика ће створити видљиви Толкинов свијет познатији као Средња зеља (The Middle earth).

 

[2] Опет, и код Толкина имамо пророчанство о Последњој бици између добра и зла (Dagor Dagorah). Тада ће зло на челу са мрачним господаром Морготом (Мелкором) најзад бити побјеђено, а Илуватар ће да пресазда свијет.