СМРТ НЕ ПОСТОЈИ И МОЖДА ЈЕ САМО ИЛУЗИЈА, ПРЕМА КВАТНОЈ ФИЗИЦИ

 

            Ајнштајн је једном рекао: „Сада је Бесо напустио овај чудан свијет мало прије мене. То не значи ништа. Људи попут нас... знају да је разлика између прошлости, садашњости и будућности само тврдокорно упорна илузија.“ Ова изјава одражава једну перспективу која је добила на значају уз нове доказе који сугеришу да је смрт, онаква каквом је разумијемо, можда заиста само илузија[1].

 

1.      Илузија смрти

Наш тренутни начин размишљања полази од претпоставке да овај свијет има објективну егзистенцију независну од посматрача. Међутим, бројни експериметни указију на нешто сасвим друго. Живот видимо као активност угљеника и других молекула: живимо за кратко и затим се распадамо у земљу. Ово увјерење нас је навело да прихватимо концепт смрти,  прије  свега зато што се идентификујемо са нашим физичким тијелима, која на крају пропадају. Међутим, биоцентризам , теорија коју је предложио др Роберт Ланца, тврди да, ако инкорпорирамо живот и свијет у једну једначину, бројне научне слагалице могу бити објашњење, укључујући и то зашто се чини да је универзум прицизно подешен за живот[2].

 

2.     Свијест, стварност и смрт

 

Биоцентизам тврди да простор и вријеме нису чврсте, објективне стварности каквима их доживљавамо, већ конструкти наше свијести. На примјер, размислите о чувеном експерименту са двоструким прорезом: када се честица посматра, понаша се као честица и пролази кроз један прорез. Без посматрања, дјелује као талас и пролази кроз оба прореза истовремено. Ово указује на то да наша свијест обликује реалност. Такође, Хајзенбергов принцип неизвјесности (не тај Хајзенберг!) сугерише да не можемо истовремено измјерити тачну локацију и моментум честице. Ова појава, заједно са разумјевањем да су честице испреплетене на огромним растојањима, додатно подупире идеју да су простор и вријеме алати нашег ума.

 

3.     Смрт у безвременом свијету

 

У свијету без времена и простора, идеја смрти нема смисла. У овом контексту, бесмртност не би подразумјевала вјечно постојање у времену, већ постојање изван времена у потпуности. Ова идеја је у складу са недавним експериментима који показују да свјетлосне честице могу комуницирати тренутно, као да између њих не постоје ни простор ни вријеме. Овакви налази сугеришу да је наше разумјевање времена и простора — а самим тим и живота и смрти — дубоко погрешно.

 

 

4.     Квантна механика и многи свјетови

Квантна механика доводи у питање наше тренутно разумјевање стварности. На примјер, интерпретација „многих свјетова“ тврди да свака могућа опсервација одговара другом универзуму. У овом мултиверзуму, сви могући исходи се дешавају истовремено, што имплицира да смрт, онаква каквом је доживљавамо, не постоји у правом смислу, јер смо и даље живи, а смрт се већ догодила у неком другом универзуму. Ова теорија се подудара са принципима биоцентризма, гдје свијест игра кључну улогу у обликовању стварности.

 

5.     Философске и психолошке перспективе

 

Страх од смрти има велики утицај на многе људске поступке и увјерења, што је тема којом се бави теорија управљања страхом (terror-management theory). Ова теорија сугерише да нас егзистенцијални страх нагони да се држимо увјерења која нас повезују са нечим већим од наших смртних „ја“[3]. За физичаре, суочавање са импликацијама квантне механике и могућношћу стварности зависне од посматрача може бити и узнемирујуће и утешно. Идеја да свијест утиче на универзум може пружити осјећај сврхе и континуитета који превазилази физичку смрт.

 

6.     Будућност биоцентризма

Теорија биоцентризма др Роберта Ланце остаје контроверзна, јер спаја елементе науке и филозофије стварајући нешто ново. Критичари тврде да јој недостаје чврста математичка основа и да залази у подручје спекулација, што је и оправдана критика и потпуно тачно. Ипак, Ланца наставља да усавршава своје идеје и тежи да премости јаз између биотехнологије и физике. Његов рад сугерише да би разумјевање свијести могло да револуционише нашу перцепцију живота, смрти и универзума.

7.     Закључак

Смрт, онаква какво размијемо у традиционалном смислу, можда је илузија обликована нашом свијешћу. Квантна физика и биоцентизам довели су у питање појам објективне стварности независне од посматрача, сугеришући да су живот и свијест централни за структуру универзума. Као што је Ајнштајн наговјестио, а Ланца разрадио, наше разумејвање постојања ограничено је нашим линеарним (и ограниченим) поимањем времена и простора. Прихватање ових нових перспектива могло би дубоко утицати на начин на који разумемо живот и загробни живот.

 

Превод: Бојан Чечар, протођакон

Оригинални текст на енглеском језику: https://theheartysoul.com/death-illusion/?hmej=mbqcuv

---

[1] “Is Death an Illusion? Evidence Suggests Death Isn’t the End.” Psychology. Robert Lanza M.D.  November 19, 2011.

 

[2]  “Death, Physics and Wishful thinking”, Scientific American. John  Horgan. Septembet 27, 2021.

[3] „Biocentrism Posits That Death is Merely Transport into Another Universe.” Big Think. Philip Perry. March 3, 2017.