РУСИЈА - СФИНГА ЕВРОПЕ

Докле ће западњаци да пријете Русији? Када ће више да науче? 

Проблем је у томе што је Запад увијек више волио да чита сладуњавог Толстоја него брутално искреног Достојевског. Опчињени су „Аном Карењином“. Одатле и потиче цијела бујица западних филмова на ту тему. Међутим, Толстој је и даље сувише њихов, сувише западњачки. Близак им је његов нихилизам. Толстој се цијелог живота трудио да живи и ради на селу, заједно с руским сељаком. Но, сав тај његов труд био је узалудан — он је и даље био превише градски, превише петроградски.

Достојевски, с друге стране, иако је живио у граду, боље је и дубље познавао руско село и руског сељака. У руском сељаку похрањена је сва снага руског духа, повезаног с православном вјером — а та вјера се, у великој мјери, пренијела и на савременог руског човјека. Такав човјек је непобједив.

Да би га боље разумјели, ови западни пајаци од политичара треба да почну читати Достојевског. 

,,Ако на свету постоји земља која би за друге, удаљене или суседне јој земље, била непознатија, неиспитанија, више него све друге земље несхваћена и несхватљива, онда је та земља неоспорно Русија за западне своје суседе. Никаква Кина, никакав Јапан не могу бити обавијени таквом тајном за европску радозналост као Русија – раније, сада и чак, можда, још дуго убудуће. Ми не претерујемо. Кина и Јапан су, прво, сувише далеко од Европе, а, друго, и приступ у њих је понекад веома тежак; док је Русија потпуно отворена пред Европом, Руси крајње искрени пред Европљанима, а, међутим, руски је карактер у свести Европљанина откако можда још мање него карактер Кинеза или Јапанца. За Европу је Русија једна од Сфингиних загонетки. Пре ће се изумети perpetuum mobile или еликсир живота него што ће Запад појмити руски истино, руски дух, карактер и његово усмерење. У том погледу сада чак и Месец изучен далеко подробније него Русија. У најмању руку, потпуно је извесно да тамо нико не живи; а о Русији се зна да у њој живе људи и чак људи Руси, али какви људи? То је досад загонетка, мада су, уосталом, Европљани уверени да су нас они одавно схватили. У различито време су наши радознали суседи уложили прилично велике напоре да упознају нас и наш начин живота; били су прикупљени материјали, цифре, факта; вршена су истраживања на којима смо изванредно захвални истраживачима, јер су та истраживања била за нас саме изванредно корисна. Али сва могућа настојања да се из свих тих материјала, цифера, факата изведе било што поуздано, разумно, паметно управо о човеку Русу, било шта синтетички тачно — сва су се та настојања увек разбијала о некакву кобну немогућност, коју као да је неко и за нешто предодредио. Када је Русија у питању, некаква необична тупоглавост спопада и оне људе који су изумели барут." (,,Пишчев дневник" - Достојевски)