ДОГМАТСКИ РЕЛАТИВИЗАМ = НИХИЛИЗАМ

ДОГМАТСКИ РЕЛАТИВИЗАМ = НИХИЛИЗАМ 

Често се код наших људи могу чути сљедеће мисли:

1. Није битно ко и у каквог Бога вјерује, довољно је бити само добар човјек.

2. Не мораш ићи у Цркву да би се молио, можеш да се молиш и у својој соби.

Па да размотримо ово по реду :

1. Жалосно је да ово мишљење заступају не само људи који су ван Цркве (Тијела Христовог), него управо они који су крштени у Православној Цркви и који су на крштењу (или њихов кум умјесто њих) прочитали Символ вјере у којем се децидно и прецизно каже Ко је Бог у кога би требао да вјерује онај који се крштава. Символ вјере није ствар црквеног декора или нешто узгредно (без чега се може). Вјера у Бога Свету Тројицу Оца, Сина и Светог Духа; у његову Цркву; крштење; васкрсење из мртвих и живот будућег вијека, онако како је она изложена у Православном Символу вјере је питање спасења и вјечног живота. Ако не исповједаш сваки члан Символа вјере, ако не мислиш сваку ријеч која се изговара и у то не вјерујеш свим умом и срцем, онда ниси православани хришћанин. Символ вјере је минимум, а уједно и максимум нашег исповједања вјере. Џаба је што ти славиш славу, причестиш се једном или два пута годишње, имаш неки свој поглед на вјеру...Символ вјере је услов sine qua non. Свети оци и наши преци су главу давали за очување чистоте Символа вјере. Они нису дали једну ријеч, а многи данас релативизују све што је речено у Символу вјере.

Међутим, сада имамо све већи број људи који су "њу-ејџ" и синкретистичког расположења. Они сматрају да се могу правити комбинације са разним облицима вјеровања и религиозности, а притом бити православан. Е па не може. Свако ко каже да "није битно ко је у каквог Бога вјерују, битно је бити добар човјек" одбацује чињеницу Оваплоћења Христовог. По тој логици испада да нам Христос није био ни потребан. Човјек се може сам спасити. Уздање у своје самостално "морално" и "духовно" усавршавање није ништа друго до сатанска гордост. Морал не спасава човјека од смрти, спасава Христос. Наш хришћански морал треба да извире из наше заједнице са Христом. Нема ни истинског морала без Христа. Морал и духовност без Христа су само један од савремених идола.

2. Што се тиче мисли да "се не мора ићи у Цркву да би се молило, може се молити и код куће", ја кажем да је то исто једна од синкретистичких заблуда новог доба. Човјек треба да се моли код своје куће. Међутим, код куће се не можеш причестити тј. сјединити са васкрслим Тијелом и васкрслом Крвљу Господа Исуса Христа. А Сам Господ је рекао:" Ко не једе тијела мога и не пије крви моје нема ништа са мном". А исто тако је рекао: "Ко једе тијело моје и пије крв моју, ја ћу га васкрснути у последњи дан".

Према томе, сви они који су крштени морају да имају и ортодоксију (праву вјеру) и ортопраксију (праву праксу која ће да извире из њихове праве православне вјере). Без овог двога смо се одрекли Христа и пристали уз "дух овога свијета".

За више информација о овоме косултовати књигу од оца Серафима Роуза "Православље и религија будућности" у издању издавачке куће наше Епархије - "Синај".