СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ ПАЛАМА И БЕЗБОЖНИ ХИОЊАНИ

Кур'ан је једна од најконтрадикторнијих књига које сам у животу читао. За разлику од Библије (Светог писма) – која прати не само хронолошки ток догађаја који су се збили ради спасења људског рода, него и логичну структуру самих догађаја, ликова и локалитета на којима се радња одиграва – у Кур'ану свега тога не само да нема, него се човјеку чини као да је неко, онако офрље, узео и набацао на једно мјесто нешто више од шест хиљада неповезаних реченица (ајета).

Осим тога, добар дио ајета директно побија неке друге ајете. Да ствар буде још тежа, постоји и велики број ајета који су у контрадикцији сами са собом. То ћемо најбоље приказати на примјеру који слиједи:

„Бог није Света Тројица, Аллах је само један“ – ово је један од најчешћих аргумената које муслимани износе против хришћанства. По њиховом схватању, човјек не може бити истински монотеиста ако вјерује да је Бог истовремено Један и Тројица.

У Сури Ел-Маиде 5:73 читамо:

Невјерници су они који говоре: ’Аллах је један од тројице.’ А само је један Бог. И ако не окане онога што говоре, несносна патња ће, заиста, стићи сваког од њих који невјерник остане.

Међутим, и у самом Кур'ану можемо пронаћи изразе који потврђују тројичност Бога. Тако, у Сури Ен-Ниса (4, 171) стоји:

О сљедбеници Књиге, не застрањујте у своме вјеровању и о Аллаху говорите само истину! Месих, Иса, син Мерјемин, само је Аллахов посланик, и Ријеч Његова коју је Мерјеми доставио, и Дух од Њега; зато вјерујте у Аллаха и Његове посланике и не говорите: "Тројица су!" Престаните, боље вам је! Аллах је само један Бог – хваљен нека је Он! – зар Он да има дијете!? Његово је оно што је на небесима и оно што је на Земљи, и Аллах је довољан као свједок.

Иако се у овом ајету директно одбацује учење о Тројици, у њему истовремено стоји да је Исус Христос (Иса Месих) „Аллахова Ријеч“ и „Дух од Њега“. То су веома снажни термини који се не користе ни за једног другог пророка у Исламу – укључујући и самог Мухамеда. На другом мјесту, приликом описивања чина стварања свијета, Кур'ан каже:

Када нешто хоће, Он само то рекне: 'Буди!' – и оно буде. (Ја-Син, 36, 82)

Овдје, слично као у Библији, Бог (Аллах) ствара свијет кроз своју Ријеч. Поставља се питање: да ли постоји разлика између те Ријечи којом ствара и Ријечи која је, по Кур'ану, сам Исус Христос?

Још дубље теолошко питање гласи: да ли је Аллахова Ријеч створена или нестворена? Ако је створена, онда то значи да у само биће вјечног и непромјењивог Бога улазe категорије створености и промјене. Ако је пак нестворена, онда се тиме отвара простор за хришћанску догму, јер управо она почиње тим полазиштем: И Ријеч постаде тијело и настани се међу нама. (Јн. 1, 14)

Занимљиво је и то што се називи „Ријеч Божија“ и „Дух од Њега“ у Кур'ану користе искључиво за Исуса Христа. Ниједан други пророк нема ту част. Стога се стиче утисак да ни самом Мухамеду ови појмови нису били до краја јасни. У настојању да нагласи посебност Исуса, он је – сасвим могуће ненамјерно – оставио трагове који више иду у прилог хришћанском богословљу него што га обарају.

Овдје прилажем један занимљив догађај из живота Светог Григорија Паламе са Хиоњанима, који су једном приликом заробили светитеља. Хиоњани су иначе били мухамеданци. Када је био упитан да да одговоре на питања вјере, Свети Григорије се позвао управо на овај ајет из Кур'ана искористивши га скроз да потврди теолошке позиције хришћанства. 

,,Постоји једино Бог, Који увек постоји, и беспочетан пребива у векове; (Који је) бесконачан, непромењив, неизмењив, недељив, несливен и неограничен. Свака творевина је, међутим, пропадљива и измењива, а сам (њен) почетак представља измену, јер је (творевина) из небића ступила у биће. Тај Бог, једини беспочетни (Бог), није бесловесан (тј. безлогосан, прим. прев.) Бог; једини беспочетни (Бог) није немудар. Према томе, Логос Божији је и премудрост Божија, зато што је премудрост присутна уз Логос, и без Логоса нема ни премудрости. Сходно томе, ако је икада било да није било Логоса или премудрости Божије, значи да је било (времена) када је Бог био безлогосан и немудар а то је немогуће, и непобожно је (тако мислити). Дакле, и Логос Божији је беспочетан, и премудрост Божија се никада не одваја од Њега (тј. Бога, прим. прев.).

Но, ни Логос никада није без Духа, а то и ви Турци признајете. Наиме, говорећи да Христос јесте Логос Божији, тврдите да Он јесте и Дух Божији, јер Га (тј. Христа, прим. прев.) никада не раздвајате од Светога Духа. Према томе, Бог има и Логоса и Духа, Који заједно са Њим беспочетно постоје и (у Њему) нераздвојиво пребивају, јер Бог никада није недухован (тј. без Духа, прим. прев.) и бесловесан (тј. безлогосан, прим. прев.). Дакле, Један је Три, и Три су Један. Но, и када (кажемо да) Бог има Логоса (тј. Разум, прим. прев.) и Духа, Он их нема онако како их ми имамо, разливене у ваздуху, него их има на богодоличан и примерен начин. Примера ради, сјај Сунца се рађа од њега (тј. Сунца, прим. прев.), и зрак Сунца исходи из њега самога и силази на нас, и никада се од самога Сунца не раздваја ни сјај ни зрак, па када њих називамо Сунцем, тиме не мислимо на неко друго Сунце него на то једно; тако исто ка да Богом називамо и Логоса Божијег и Светога Духа, тиме не говоримо о неком другом Богу већ о Једноме (Богу), Који се беспочетно и вечно поима са беспочетним Логосом и беспочетним Духом. А да тако верујемо и исповедамо, научио нас је Сам Христос, Логос Божији. 

Но, није тако говорио само Христос него (је тако говорио) и Мојсије у Десетослову, на који се и ви Хиоњани позивате: Господ Бог је Један Господ, трипут помињући да Он јесте Један (јер, двапут је рекао 'Господ', а једном 'Бог'), како би показао да Три јесу Један и да Један јесте Три. И у самом почетку, међутим, желећи да покаже да Бог поседује и Логоса и Духа, и да у Њима и са Њима јесте Један Бог, Саздатељ свега створеног, Мојсије каже: "Рече Бог: Нека буде светлост, и би светлост, и рече: "Нека пусти земља из себе траву но, да не набрајамо све појединачно као што каже Давид: Бог рече, и све постаде." Дакле, речи: "Он рече, и постадоше', показују да Бог поседује Логоса (тј. Разум, Реч, прим. прев.) - jер. не може се рећи без речи и да су кроз Њега (тј. Реч, прим. прев.) постале све творевине. Према томе, Логос Божији је нестворен и постојао је пресваке творевине. А ако Логос Божији јесте нестворен, како онда није Бог? Јер, једино је Бог нестворен. Учећи нас, дакле, и о човеку, Мојсије каже: Дуну му Бог у лице дух животни, и поста човек душа жива. Речима: "Удахну Бог и поста човек", показао је да Бог има и Духа, и да је тај Дух Саздатељ; а Саздатељ душа је једино Бог. Зато и Јов каже: "Дух Божији створио ме је"." (Види ,,Дијалог са безбожним Хиоњанима", Беседа, Нови Сад).