МОЛОХОВ ЕФЕКАТ - ТРКА ДО ДНА

-
Идеја материјалног (индустријско-техничког) прогреса уопште није православна. Бог нас није створио да на спољашни-материјални начин овладамо природом (кроз машине и технику). Човјек је створен да у синергији са Богом, као цар и свештеник у исто вријеме, кроз нестворену божанску благодат (свјетлост) ради на изградњи (освећивању) овога свијета. Нe машине, техника и индустрија него нестворена благодат Божија. Познато је да је Византија, која је живот покушавала да заснује на темељима православне теологије, намјерно кочила пребрз развој. Знали су да он води у пропаст - како физичку тако и духовну. У савременој науци постоји чак и израз "Молохов ефекат" - "трка до дна". То се односи на трку и надметање у што бржем напретку, прогресу и развоју. Међутим, умјесто да нам тај прогрес да срећу и сигурност, он нас све води у пропаст. Назив "Молохов ефекат" је намјерно узет јер најбоље одсликава идеју прогреса. У стара времена, Феничани су зарад прогреса и благостања, приносили своју дјецу на жртву богу Молоху. Умјесто да остваре крајњи циљ прогреса, они су спаљивали своју будућност  (дјецу) и тиме сами себе довели до нестанка са историјске сцене. Савремена цивилизација ради нешто слично. Све је подређено овоземаљском прогресу. Међутим, видимо да нас тај научно-технички прогрес води у пропаст. Што је најгоре и ми Срби смо се употпуности накачили на идеју научно-техничког прогреса. И ми изгледа хоћемо Молоха, а не Бога Живога.

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

СРБИ – НАРОДА СВЕТОГ САВЕ ИЛИ „СИНОВИ ГОМЕРИНИ“?

-
  “ Кад Господ поче говорити Осији, рече Господ Осији: иди ожени се курвом и роди копилад, јер се земља прокурва отступивши од Господа. И отиде, и узе Гомеру кћер Дивлаимску, која затрудње и роди му сина.“ (Ос. 1, 2-3)             Српски народ је – слично јеврејском народу – завјетни народ. Тај завјет (савез или договор) са Богом су склопили наши свети преци, а међу њима, најприје Свети отац Сава. Он је наш просветитељ, духовни родитељ, учитељ и законодавац. Он је поставио темељ свега онога што је вриједно у нашем народу. Велики успон не само српске Цркве у средњем вијеку, него и српске државе у директној је вези са опредјељењем српског народа за Православну вјеру и Царство небеско. То опредјељење дјело је руку управо Светог 80 оца нашег Саве. Одатле и чувена крилатица која је сачувана у оквиру народног предања епске поезије, а која гласи: „Земаљско је замалена Царство, а небеско увијек и довијека“. За нас Србе, Свети С...
Прикажи све

ДОСТОЈЕВСКИ И СРПСКИ СТУДЕНТИ

-
Одмах да кажем — Достојевског треба читати стално. Његова дјела нису само умјетнички бисери, већ су и дубоки психолошко-духовни извјештаји о човјеку који трага за истином у свим временима. Код Достојевског налазимо управо она питања — а често и одговоре — која муче и савременог српског човјека. Писао сам већ доста о њему, али овдје желим истаћи једну нарочито важну и данас актуелну тему: однос који је Достојевски имао према младима и студентима. Наравно, Достојевски је волио младе. У њима је видио наду за духовни и морални препород руског друштва. Али је, у исто вријеме, дубоко увидио и опасност коју представља омладина која се одвојила од руског тла — од вјере, народа и традиције — и која је некритички пригрлила идеје са Запада. Та опасност се не састоји само у интелектуалном лутању, него у отвореној побуни против свега светог: против Цара, против Цркве, против породице — дакле, против самих темеља руског (а можемо рећи и српског) идентитета. Најпознатије дјело у којем је Достојевск...
Прикажи све

ХЕГЕЛ И ИСИХАСТИЧКА АНТИТЕЗА

-
Опште је познато да је Хегелова философија у многоме одредила судбину Европе, па и свијета, у деценијама након његове смрти. Многе идеје и процеси који ће касније добити велики значај, дугују то прије свега прогресивистичкој црти Хегелове мисли. Дарвин, на примјер, не би био у потпуности разумљив да му Хегел својим философским приступом није припремио терен. Теорија еволуције постаје пријемчива захваљујући управо Хегеловом дијалектичком начину тумачења стварности. У својој Феноменологији духа (Phänomenologie des Geistes)  Хегел каже: „Пупољак се губи у избијању цвијета, те би се могло рећи да га оповргава; тако исто плод објављује цвијет као нешто лажно у постојању биљке, и као истина биљке наступа плод умјесто цвијета. Ове форме се не само разликују, већ се узајамно потискују као међусобно неподношљиве. Али, њихова пролазност чини их у исто вријеме моментима органског јединства, у коме оне не само да не противријече једна другој, већ је свака исто тако нужна као и свака друга; и т...
Прикажи све