ПРЕОБРАЖЕЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ

Данас се на сав глас пропагира како је главни циљ образовања „стицање вјештина (τέχνη) и способности“. Имамо промоцију релативизованог, атомизираног, субјективног, испарцелисаног и све више усмјереног образовања, чији је главни циљ да се одређена научна област што је могуће више истражи и објасни. Међутим, све се то ради науштрб поимања цјелине. Да би се могла појмити цјелина, мора се признати постојање ума. Са философског становишта, УМ је орган којим се посматра (созерцава) и сазнаје цјелина.

​Доносилац и утемељивач софистичког образовања (стицање способности и вјештина) код нас јесте Доситеј Обрадовић. И он се, као и софисти, једино уздао у људски разум. У његовим дјелима нигдје не налазимо појам ума. Доситеј је тако посијао сјеме које ће, у деценијама које су долазиле, донијети плодове атеизма, материјализма и нихилизма. До Доситеја тога није било код Срба. Ове идеје су дошле лијепо упаковане у шарену лажу звану „Доситејево просветитељство“. Он је мислио да гријех и зло потичу из незнања. Према томе, уколико се људски разум опскрби довољном количином знања (вјештина и способности), наступиће просвећење и истинско благостање на Земљи. Мало више књига и мало више учитеља, па ће Срем постати други Едем – мислио је Доситеј.

​Темељ образовања и васпитања које је установио Свети Сава почивао је на искуству Бога Живога и Његове нестворене благодати. Главни циљ тог образовања није само стицање „вјештина и способности“, већ обожење. Обожење се постиже православним црквено-исихастичким искуством (не само кроз Исусову молитву, већ и тоталитетом подвижничко-благодатног живота у Цркви) сабирања човјека и свих његових психофизичких потенцијала у једну тачку – УМ. То стање призива силазак нестворене благодати Божије на човјека. Једном када та благодат сиђе на човјека, она га цјелокупног преображава. Сви човјекови потенцијали добијају божански узлет и надградњу. Тада човјек достиже до главног (по)знања, а то је познање Бога. У том стању човјек читав универзум посматра и познаје онако како га и сам Бог познаје. Ниједна овоземаљска наука нема те могућности.

​На гори Тавор из Христовог тијела засијала је нестворена свјетлост Његовог божанства, која је преобразила и очи апостола присутних приликом Преображења. Образовање које нам је дао Свети Сава, а које је одбацио Доситеј Обрадовић, заснивало се управо на могућности реалног опита нестворене преображењске свјетлости.

​Неопходно је што прије извршити „коперникански обрт“ у нашем образовању и васпитању: умјесто начела на којима се заснивало Доситејево образовање, ново васпитање утемељити на бесмртним и вјечним начелима Светог Саве.

Бојан Чечар, протођакон