ОДВЛАЧЕЊЕ ПАЖЊЕ

-
(Panem et circenses) 

Све је одувијек било само представа. Кловнови изводе своју тачку под рефлекторима, док се иза завјесе дешавају права збивања. Тамо, у сјени позорнице, они се договарају, тргују, шићаре и пазаре. Кловнови су добро плаћени – од стране оних који заиста управљају свиме – да би забавили народ. А народ, као и увијек, тражи само panem et circenses – хљеба и игара. Овај пута кажу да ће цијене нафте умјесто да порасту нагло опасти. Значи, народ ће добити задовољење. Нема везе што је нечија крв узалуд проливена. Па и у прошлости никог од народа није било брига што се прољевала крв гладијатора. 

Ми, публика, стојимо с отвореним устима, гледамо и ложимо се. Будале, које не виде да представа није стварност, већ параван.

Али вријеме је да скренемо поглед с позорнице и утишамо у себи ту буку лажи – буку ратова, политичких криза, медијских сензација, јавних спектакала и вјештачки створених паника. Све је то ометање (енгл. distraction), све је то магла која нам замагљује оно најбитније.

Вријеме је да се пажња, коју нам непрестано краду, врати тамо гдје јој је једино мјесто – унутра, у тишину срца, гдје ум непрестано треба да пребива у Имену Христовом. 

Јер само ум који се храни ријечима: „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грјешнога“ не може бити заведен лажном представом и игром кловнова. Само такав ум је истински слободан и, по Божијем допуштењу, заиста види оно што је једино битно – нестворену божанску свјетлост.


Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

СРБИ – НАРОДА СВЕТОГ САВЕ ИЛИ „СИНОВИ ГОМЕРИНИ“?

-
  “ Кад Господ поче говорити Осији, рече Господ Осији: иди ожени се курвом и роди копилад, јер се земља прокурва отступивши од Господа. И отиде, и узе Гомеру кћер Дивлаимску, која затрудње и роди му сина.“ (Ос. 1, 2-3)             Српски народ је – слично јеврејском народу – завјетни народ. Тај завјет (савез или договор) са Богом су склопили наши свети преци, а међу њима, најприје Свети отац Сава. Он је наш просветитељ, духовни родитељ, учитељ и законодавац. Он је поставио темељ свега онога што је вриједно у нашем народу. Велики успон не само српске Цркве у средњем вијеку, него и српске државе у директној је вези са опредјељењем српског народа за Православну вјеру и Царство небеско. То опредјељење дјело је руку управо Светог 80 оца нашег Саве. Одатле и чувена крилатица која је сачувана у оквиру народног предања епске поезије, а која гласи: „Земаљско је замалена Царство, а небеско увијек и довијека“. За нас Србе, Свети С...
Прикажи све

ДОСТОЈЕВСКИ И СРПСКИ СТУДЕНТИ

-
Одмах да кажем — Достојевског треба читати стално. Његова дјела нису само умјетнички бисери, већ су и дубоки психолошко-духовни извјештаји о човјеку који трага за истином у свим временима. Код Достојевског налазимо управо она питања — а често и одговоре — која муче и савременог српског човјека. Писао сам већ доста о њему, али овдје желим истаћи једну нарочито важну и данас актуелну тему: однос који је Достојевски имао према младима и студентима. Наравно, Достојевски је волио младе. У њима је видио наду за духовни и морални препород руског друштва. Али је, у исто вријеме, дубоко увидио и опасност коју представља омладина која се одвојила од руског тла — од вјере, народа и традиције — и која је некритички пригрлила идеје са Запада. Та опасност се не састоји само у интелектуалном лутању, него у отвореној побуни против свега светог: против Цара, против Цркве, против породице — дакле, против самих темеља руског (а можемо рећи и српског) идентитета. Најпознатије дјело у којем је Достојевск...
Прикажи све

ХЕГЕЛ И ИСИХАСТИЧКА АНТИТЕЗА

-
Опште је познато да је Хегелова философија у многоме одредила судбину Европе, па и свијета, у деценијама након његове смрти. Многе идеје и процеси који ће касније добити велики значај, дугују то прије свега прогресивистичкој црти Хегелове мисли. Дарвин, на примјер, не би био у потпуности разумљив да му Хегел својим философским приступом није припремио терен. Теорија еволуције постаје пријемчива захваљујући управо Хегеловом дијалектичком начину тумачења стварности. У својој Феноменологији духа (Phänomenologie des Geistes)  Хегел каже: „Пупољак се губи у избијању цвијета, те би се могло рећи да га оповргава; тако исто плод објављује цвијет као нешто лажно у постојању биљке, и као истина биљке наступа плод умјесто цвијета. Ове форме се не само разликују, већ се узајамно потискују као међусобно неподношљиве. Али, њихова пролазност чини их у исто вријеме моментима органског јединства, у коме оне не само да не противријече једна другој, већ је свака исто тако нужна као и свака друга; и т...
Прикажи све