МУХАМЕД ЈЕ ВЈЕРОВАО ДА ГА ОПСЈЕДАЈУ ДЕМOНИ

-


Мухамед је своје „откривење“ примио у тами једне пећине. Његов први закључак био је да је дух који му је пренио уводне стихове Курана заправо зло биће. Зато је изузетно важно да процјену ислама започнемо управо истраживањем начина на који је Мухамед позван да буде пророк Алаха.

Сахих Бухари, Том 1, Књига 1, Хадис 3:

Посланик је додао: „Анђео ме ухватио (силовито) и притиснуо тако јако да то више нисам могао поднијети. Потом ме пустио и поново тражио од мене да читам, а ја сам одговорио: ’Ја не знам да читам.’ Онда ме поново ухватио и други пут снажно притиснуо док више нисам могао издржати. Потом ме пустио и опет затражио да читам, али сам поново одговорио: ’Ја не знам да читам (или шта да читам?)’ Тада ме трећи пут ухватио и силно притиснуо, па ме пустио и рекао: ’Читај у име Господа твога, који је створио (све што постоји), створио је човјека од угрушка. Читај! А Господар твој је Најдарежљивији.’” (96.1, 96.2, 96.3)

Тада се Аллахов Посланик вратио с ,,откривењем", срце му је силно ударало. Отишао је код Хатиџе бинт Хувајлид и рекао: „Покриј ме! Покриј ме!“ Покрили су га све док страх није прошао. Потом јој је испричао све што се догодило и рекао: „Бојим се да ће ми се нешто десити.“ Хатиџа је одговорила: „Никако! Тако ми Алаха, Алах те неће осрамотити. Ти одржаваш добре односе с родбином, помажеш сиромашне и невољнике, гостољубив си и помажеш онима које су задесиле несреће.“

Нешто заиста узнемирујуће мора да се десило у тој пећини. Мухамед се вратио својој жени преплашен. Рекао јој је: „Бојим се да ће ми се нешто десити.“ И као што се дјеца крију под покривачима кад их је страх, Мухамед је молио своју жену да га покрије. Није желио поново видјети узрок свог ужаса. То натприродно искуство у пећини било је више демонско него божанско. Мухамед је био увјерен да је дух који му је говорио био демон. Он је био прва особа која је посумњала у истинитост ,,откривења" које је добио од Алаха у пећини Хира. Ниједан други Божији пророк никада није имао искуство слично ономе које је имао Мухамед. 

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ХЕГЕЛ И ИСИХАСТИЧКА АНТИТЕЗА

-
Опште је познато да је Хегелова философија у многоме одредила судбину Европе, па и свијета, у деценијама након његове смрти. Многе идеје и процеси који ће касније добити велики значај, дугују то прије свега прогресивистичкој црти Хегелове мисли. Дарвин, на примјер, не би био у потпуности разумљив да му Хегел својим философским приступом није припремио терен. Теорија еволуције постаје пријемчива захваљујући управо Хегеловом дијалектичком начину тумачења стварности. У својој Феноменологији духа (Phänomenologie des Geistes)  Хегел каже: „Пупољак се губи у избијању цвијета, те би се могло рећи да га оповргава; тако исто плод објављује цвијет као нешто лажно у постојању биљке, и као истина биљке наступа плод умјесто цвијета. Ове форме се не само разликују, већ се узајамно потискују као међусобно неподношљиве. Али, њихова пролазност чини их у исто вријеме моментима органског јединства, у коме оне не само да не противријече једна другој, већ је свака исто тако нужна као и свака друга; и т...
Прикажи све

ДОСТОЈЕВСКИ И СРПСКИ СТУДЕНТИ

-
Одмах да кажем — Достојевског треба читати стално. Његова дјела нису само умјетнички бисери, већ су и дубоки психолошко-духовни извјештаји о човјеку који трага за истином у свим временима. Код Достојевског налазимо управо она питања — а често и одговоре — која муче и савременог српског човјека. Писао сам већ доста о њему, али овдје желим истаћи једну нарочито важну и данас актуелну тему: однос који је Достојевски имао према младима и студентима. Наравно, Достојевски је волио младе. У њима је видио наду за духовни и морални препород руског друштва. Али је, у исто вријеме, дубоко увидио и опасност коју представља омладина која се одвојила од руског тла — од вјере, народа и традиције — и која је некритички пригрлила идеје са Запада. Та опасност се не састоји само у интелектуалном лутању, него у отвореној побуни против свега светог: против Цара, против Цркве, против породице — дакле, против самих темеља руског (а можемо рећи и српског) идентитета. Најпознатије дјело у којем је Достојевск...
Прикажи све

СРБИ – НАРОДА СВЕТОГ САВЕ ИЛИ „СИНОВИ ГОМЕРИНИ“?

-
  “ Кад Господ поче говорити Осији, рече Господ Осији: иди ожени се курвом и роди копилад, јер се земља прокурва отступивши од Господа. И отиде, и узе Гомеру кћер Дивлаимску, која затрудње и роди му сина.“ (Ос. 1, 2-3)             Српски народ је – слично јеврејском народу – завјетни народ. Тај завјет (савез или договор) са Богом су склопили наши свети преци, а међу њима, најприје Свети отац Сава. Он је наш просветитељ, духовни родитељ, учитељ и законодавац. Он је поставио темељ свега онога што је вриједно у нашем народу. Велики успон не само српске Цркве у средњем вијеку, него и српске државе у директној је вези са опредјељењем српског народа за Православну вјеру и Царство небеско. То опредјељење дјело је руку управо Светог 80 оца нашег Саве. Одатле и чувена крилатица која је сачувана у оквиру народног предања епске поезије, а која гласи: „Земаљско је замалена Царство, а небеско увијек и довијека“. За нас Србе, Свети С...
Прикажи све