О ,,АТЕИСТИЧКОМ САТАНИЗАМУ"
„Атеистички сатанизам“ је заправо концепт дивљења идеји да човјек може постати бог без Бога. Иако његови заговорници не вјерују у духовни свијет нити у постојање Сатане као личности, сама идеја побуне против вишег ауторитета за њих је фасцинантна и ослобађајућа. Међутим, у својој суштини, то је и даље она иста исконска тежња да се постане бог без Бога — односно самообожење умјесто хришћанског обожења по благодати.
Управо ту лежи парадокс: хришћанство човјеку не ускраћује божанско достојанство, већ га позива на заједницу са Творцем, док побуна инсистира на потпуној аутономији створења од Извора живота. Библијски извјештај о кушању прародитеља у рају („бићете као богови“), једење са дрвета познања добра и зла — као покушај човјека да сам, независно од Бога, одређује шта је добро а шта зло — као и градња Вавилонске куле, само су историјски и архетипски обрасци те исте драме.
На философском плану, тај концепт се претапа у прометејски бунт, ничеански идеал „натчовјека“ и радикални секуларни хуманизам који човјека проглашава врховном мјером свих ствари. Достојевски је тај сукоб сажео у дилеми између Богочовјека и човјекобога. Са теолошке тачке гледишта, суштина сатанизма није пуко вјеровање у постојање ђавола, већ усмјерење воље које се сажима у ставу non serviam („нећу да служим“) и гордости као коријену сваког гријеха. Зато је такав поглед на свијет, колико год био декларисан као „атеистички“, по свом духу и логици и даље аутентични сатанизам.
Бојан Чечар протођакон
Коментари
Постави коментар